Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2953/21 od 01.11.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za ukupan iznos glavnice od 155.592,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na označene mesečne iznose i na način kako je to određeno tim stavom izreke, kao i u delu kojim je tužena obavezana da u ime i za račun tužioca na ove iznose uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke, tako što je preko iznosa iz stava prvog izreke do dosuđenih iznosa prvostepenom presudom, te u delu za uplatu doprinosa na ove iznose, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbačen je podnesak tužioca od 17.10.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude, pa je tužena obavezana da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 175.810,00 dinara, a preko navedenog iznosa za iznos od 80.810,00 dinara zahtev je odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, a za iznos od još 10.500,00 dinara zahtev je odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao presudu u pobijanom delu u smislu odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, zaposlen na radnom mestu policajca je rešenjem nadležnog organa tužene od 12.08.2009. godine u istom zvanju raspoređen u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. U spornom vremenskom periodu, prema prvoj varijanti obračuna razlika između plate obračunate u visini dvostrukog iznosa prema članu 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Službeni glasnik RS“ br. 14/2003) i isplaćene plate tužiocu iznosi 1.302.020,16 dinara, po mesecima i sa dospećem kako je to određeno u izreci prvostepene presude. Pozitivna razlika u varijanti obračuna dvostruke neto osnovne plate tužioca iz avgusta 2009. godine, umanjena za isplaćene neto plate za sporni vremenski period je 155.592,22 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio postavljeni tužbeni zahtev prema prvoj varijanti obračuna, nalazeći da je tužena, kao poslodavac na osnovu odredbi članova 154. i 172. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da isplati razliku između pripadajuće i isplaćene plate tužiocu.

Drugostepeni sud nije prihvatio kao pravilnu navedenu metodologiju obračuna visine pripadajuće razlike plate. Nalazi osnovnim tužbeni zahtev do visine iznosa dobijenog obračunom u drugoj varijanti, koji za polazište ima razliku između dvostruke neto plate isplaćene tužiocu u avgustu 2009. godine, umanjene za isplaćenu neto platu u spornom periodu.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je presuda drugostepenog suda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema pravnom stavu zauzetom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 13.10.2020. godine, kojim je izmenjen prvobitno doneti pravni stav na sednici od 21.05.2019. godine, zaposleni koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala i Službu za otkrivanje ratnih zločina, bili radno angažovani u MUP-u, imaju pravo na dvostruki iznos plate, koju bi ostvarivala na poslovima i zadacima u tom ministarstvu uz ograničenje iz odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovaog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

U razlozima ovog stava navodi se da iz jezičkog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovaog kriminala („Službeni glasnik RS“ br. 42/2002 ... 32/2013), proizilazi da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa osnovne plate u ovim organizacionim jedinicama.

Presuda prvostepenog suda zasnovana je na primeni materijalnog prava koje ima uporište u navedenom pravnom stavu. Prvostepeni sud je pravilno odbio kao neosnovan istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja pozivom na član 196. Zakona o radu, pošto je prva sporna razlika dospela za isplatu 27.11.2015. godine, a tužba podneta u okviru trogodišnjeg roka dana 30.07.2018. godine. Iz navedenih razloga drugostepena presuda je u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev preinačena, tako što je žalba tužene u celosti odbijena i prvostepena presuda u obavezujućem delu, potvrđena.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je o troškovima povodom izjavljenih pravnih lekova. Tužena u konačnom nije postigla uspeh u žalbenom postupku, pa je njen zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen. Tužilac je postigao uspeh u revizijskom postupku, pa mu je s obzirom na vrednost pobijanog dela presude od 876.427,94 dinara priznat kao opravdan opredeljeni trošak nagrade za sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara, te sudskih taksi na reviziju u iznosu od 67.364,28 dinara i ovu presudu u iznosu od 101.046,41 dinara.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković