.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2517/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Subić i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović Sombor“ iz Sombora, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 734/23 od 21.03.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 734/23 od 21.03.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 734/23 od 21.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 554/21 od 28.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime toplog obroka i regresa - razlike ukupne zarade za period od 01.05.2018. do 30.04.2021. godine isplati 203.207,34 dinara sa zateznom kamatom od 12.08.2022. godine do isplate, i 52.359,70 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 11.08.2022. godine i naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 734/23 od 21.03.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji, zaposlenoj u zdravstvenoj ustanovi, zbog neisplaćenih naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.05.2018. do 30.04.2021. godine, a nižestepenim odlukama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 10/23), jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda po pitanju izraženog pravnog shvatanja da su primanja zaposlenih koji ostvaruju platu iz budžeta Republike Srbije, po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sadržana u koeficijentu za obračun plata. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 25.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 203.207,34 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela za svaku od tužilja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
