U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca D.N. iz S.M., čiji je punomoćnik LJ.F., advokat iz S.M., protiv tužene V.b. AD N.S., čiji je punomoćnik M.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1156/15 od 05.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1156/15 od 05.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 528/11 od 11.03.2015. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tužene br. 01.1- 874/120-HR od 15.08.2011. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti stečenoj na radu, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 267.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.03.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1156/15 od 05.08.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na koju drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac bio u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme. Na radno mesto blagajnika za platni promet u Filijali S.M. respoređen je 16.12.2002. godine. Ugovorom o radu od 29.08.2003. godine, koji je zaključen zbog implementacije nove organizacije rada, utvrđeno je da obavlja poslove stručni referent organizacije rada u istoj filijali. Aneksom tog ugovora od 20.05.2009. godine izvršena je izmena opisa njegovog radnog mesta tako što je predviđeno da počev od 01.06.2009. godine obavlja poslove blagajnik - VI osnovni bankarski proizvodi Filijala S.M.. Upravni odbor tuženog doneo je 24.06.2011. godine Predlog programa rešavanja viška zaposlenih kod tužene, na osnovu kog je Izvršni odbor banke doneo Odluku o sprovođenju Predloga programa rešavanja viška zaposlenih. U ovoj odluci navedeno je da postoji višak zaposlenih zbog smanjenog obima poslovanja, nerentabilnosti i nefunkcionalnosti pojedinih organizacionih delova koji uzrokuju potrebu njihovog ukidanja, te da je došlo do gašenja određenih radnih mesta, pa je zbog smanjenog obima posla došlo do potrebe smanjenja broja zaposlenih na potreban i ekonomski opravdan broj. Predlog programa je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Upravni odbor banke je doneo Program rešavanja viška zaposlenih kod tužene, sa konačnom listom viška zaposlenih koja je objavljena na oglasnoj tabli 20.07.2011. godine. U Programu je naveden način rešavanja viška zaposlenih kod tužene, vrste, obim i efekat tehnoloških, ekonomskih i racionalnih promena. U članu 3. tačka 3. Programa navedeno je da je zbog velikog broja izvršilaca, odnosno smanjenog obima posla, potrebno smanjiti broj zaposlenih na potreban i ekonomski opravdan broj, tako što se između ostalog u Filijali u S.M. na radnom mestu blagajnik broj zaposlenih smanjuje za 5 izvršilaca. Rešenjem tužene od 15.08.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen uz isplatu otpremnine, a radni odnos mu je prestao sa danom 24.08.2011. godine. U obrazloženju rešenja kao razlog za otkaz ugovora o radu navedena je potreba smanjenja broja izvršilaca na pojedinim radnim mestima.

Do otkaza ugovora o radu tužiocu na poslovima blagajnika u Filijali u S.M. radilo je 10 izvršilaca, a na poslovima glavnog blagajnika 2 izvršioca. U Programu rešavanja viška zaposlenih navedeni su kriterijumi za određivanje zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, a kao osnovni kriterijum predviđen je rezultat rada zaposlenog koji se utvrđuje na osnovu obrazložene ocene rukovodioca. Od 10 zaposlenih na radnom mestu blagajnika po ukupnom zbiru ocena lošije su ocenjeni tužilac i još četvoro zaposlenih i oni su proglašeni tehnološkim viškom. Nakon što je tužiocu otkazan ugovor o radu blagajničke poslove u Filijali u S.M. obavljalo je 11 izvršilaca. Na radno mesto blagajnika raspoređene su radnice koje su do tada obavljale poslove sekretarice direktora, daktilografi i drugi zaposleni koji su obavljali druge poslove za čijim radom je prestala potreba. Tužena nakon otkaza ugovora o radu tužiocu nije primala u radni odnos druge radnike, ali je zaposlene sa drugih poslova rasporedila na radno mesto blagajnika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu kao tehnološkom višku.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS, br. 24/05...) predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije došlo do prestanka potrebe za obaljanjem poslova na kojima je radio tužilac, kao ni do smanjenja obima posla, s obzirom da je utvrđeno da je u narednih šest meseci nakon otkaza ugovora o radu tužiocu kod tužene na radnom mestu blagajnika u filijali S.M. radilo 11 izvršilaca, umesto 5 blagajnika i 2 glavna blagajnika, kako je to utvrđeno Programom, iz čega proizilazi da nije ni došlo do smanjenja obima posla na tom radnom mestu. Pošto nije bilo viška zaposlenih na poslovima blagajnika, na koje je bio raspoređen tužilac pre otkaza ugovora o radu, nije bilo ni potrebe da se tužilac proglasi tehnološkim viškom, pa samim tim ni da mu se otkaže ugovor o radu.

Nižestepeni sudovi su u svojim presudama izneli razloge o činjenicama bitnim za presuđenje i detaljno obrazložili svoju odluku, a drugostepeni sud je u pobijanoj presudi dao i razloge za ocenu žalbenih navoda od značaja, koji se ponavljaju u reviziji. Sudovi su svoje odlučivanje ograničili na ocenu zakonitosti osporenog rešenja o otkazu, ne upuštajući se u pitanje celishodnosti i opravdanosti takve odluke poslodavca, pa su neosnovani suprotni navodi u reviziji, budući da nisu ispunjeni propisani zakonski uslovi za dati otkaz ugovora o radu.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, niti razlozi koje sud uzima u obzir po službenoj dužnosti, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović,s.r.