U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog Sportskog privrednog društva Muški odbojkaški klub „Radnički“ DOO iz Kragujevca, čiji je punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3697/19 od 18.01.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3697/17 od 06.03.2018. godine u sednici održanoj 09.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3697/17 od 18.01.2018. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž1 3697/17 od 06.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1475/14 od 16.09.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se pravni prethodnik tuženog Odbojkaški klub „Radnički“ iz Kragujevca obaveže da tužiocu, na ime duga, isplati ukupan iznos od 3.181.938,26 dinara i to: na ime glavnog duga iznos od 1.256.402,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2015. godine do isplate i na ime obračunate kamate iznos od 1.925.535,71 dinara. U drugom stavu izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu kojim je tužilac tražio da se pravni prethodnik tuženog obaveže da mu isplati ukupan iznos od 559.643,02 dinara i to: na ime neisplaćenog regresa za period od 20.04.2004. godine do 22.10.2006. godine, iznos od 188.575,79 dinara od čega na ime glavnog duga iznos od 76.115,17 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.06.2015. godine do isplate i na ime zakonske zatezne kamate iznos od 112.460,62 dinara, a na ime neisplaćenog toplog obroka za period od 20.04.2004. godine do 22.10.2006. godine iznos od 371.067,23 dinara od čega na ime glavnog duga iznos od 145.696,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.06.2015. godine do isplate i na ime zakonske zatezne kamate iznos od 371.067,23 dinara. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 366.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1276/16 od 20.10.2016. godine, u prvom stavu izreke, ukinuta je navedena prvostepena presuda u prvom i trećem stavu izreke. U drugom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 3.105.893,44 dinara, i to na ime glavnog duga 1.238.402,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2015. godine do isplate i na ime obračunate kamate do 10.06.2015. godine iznos od 1.867.490,89 dinara. U trećem stavu izreke, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog, a do tužbom traženog iznosa 3.181.938,26 dinara odbijen je kao neosnovan. U četvrtom stavu izreke, tuženi je obavezan da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 832.235,00 dinara. Po reviziji tuženog, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 885/17 od 07.09.2017. godine, ukinuta je presuda Apelacionog suda Gž 1276/16 od 20.10.2016. godine u drugom i četvrtom stavu izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3697/17 od 18.01.2018. godine, ispravljenom rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3697/17 od 06.03.2018. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužiocu, na ime duga, isplati i to: na ime glavnog duga iznos od 1.238.402,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.06.2015. godine do isplate, i na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 10.06.2015. godine iznos od 1.867.490,89 dinara. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog posupka u iznosu od 1.048.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj 21/04 od 27.07.2004. godine na poslovima i zadacima direktora marketinga. Navedenim ugovorom o radu, ugovorena je zarada tužiocu u iznosu od 300 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Članom 10. navedenog ugovora o radu, ugovorena je i posebna naknada po kojoj se pravni prethodnik tuženog – Odbojkaški klub „Radnički“ iz Kragujevca, obavezao da tužiocu kao ..., od svakog prihoda kluba nastalog njegovim direktnim aktivnostima i angažovanjem (uplatama finansijskih sredstava ili obezbeđivanjem sredstava neophodnih za funkcionisanje igrača, trenera i poslovodstva kluba, od strane poslovnih partnera, kao i pokretanjem svih aktivnosti i ostvarenja prihoda koji na dan potpisivanja ovog ugovora nisu u funkciji), isplati po 20% od uplaćene sume, najkasnije pet dana po uplati tih prihoda. Ukoliko se obaveza poslovnih partnera izvršava davanjem određene robe, nadoknade od 20% će mu se takođe isplatiti u roku od pet dana od preuzimanja robe, odnosno prvog prihoda kluba. Radni odnos mu je prestao otkazom ugovora o radu dana 22.10.2006. godine.

Takođe je utvrđeno da su marketinške agencije, radnje i razni privredni subjekti donirali i obavili niz marketinških aktivnosti u korist Odbojkaškog kluba „Radnički“ i to iz prijateljskih razloga i zbog poznanstva sa tužiocem, a njegovim ličnim angažovanjem. Odbojkaški klub „Radnički“ je zaključio ugovore o donatorstvu, sponzorisanju ili poslovnoj saradnji sa brojnim firmama isključivo zaslugom tužioca. Međutim, ugovorena naknada za primljene i izvršene donacije tužiocu nije u celosti isplaćena, pa po tom osnovu postoji dug tuženog kao pravnog sledbenika Odbojkaškog kluba „Radnički“, prema tužiocu. Veštačenjem je utvrđeno da osnovni dug na ime sklopljenih ugovora i marketinških aktivnosti iznosi 1.238.402,55 dinara, a da zakonska zatezna kamata obračunata prostom metodom na ime sklopljenih ugovora i marketinške aktivnosti do 10.06.2015. godine iznosi 1.867.490,89 dinara. Tužilac je podneskom od 11.12.2018. godine uredio tužbeni zahtev kojim na ime glavnog duga potražuje iznos od 1.238.402,55 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.06.2015. godine do isplate i na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 10.06.2015. godine iznos od 1.867.490,89 dinara.

U postupku je utvrđeno da su poslovi i aktivnosti tužioca za koje je ugovorena posebna naknada bili predviđeni ugovorom o radu, ali ne i drugim aktima tuženog kao poslodavca. S obzirom na broj zaposlenih, tuženi nije bio u obavezi da donosi ni Pravilnik o sistematizaciji poslova i zadataka, niti Pravilnik o radu, pa su radni odnosi zaposlenih kod tuženog regulisani primenom Zakona o radu kao opšteg propisa odnosno ugovorima o radu zaključenim na ime zakonskih odredaba, što se odnosi na tužioca kao direktora marketinga.

Kod takvog stanja stvari, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev osnovan.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog dobra ne upućuje na neku drugu sankciju ili zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Prema stavu 2. navedenog člana, ako je zaključenje određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je ugovor o radu zaključen između tužioca i pravnog prethodnika tuženog u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. U pogledu sredstava iz donacija datih za rad kluba bez saglasnosti donatora da tužilac po tom osnovu ostvaruje bonus od 20%, pravilno je ocenjeno da se tužilac ugovorom o radu kao ... obavezao da će, koristeći svoj lični i profesionalni ugled i poznanstva, naći i dovesti u vezi sa tuženim-svojim poslodavcem, lice (bilo fizičko ili pravno) sa kojim će zaključiti određeni ugovor radi obezbeđivanja sredstava neophodnih za funkcionisanje igrača, trenera i poslovodstva kluba, a poslodavac se obavezao da mu isplati ugovorenu naplatu preko minimalne zarade, te da takav ugovor koji su zaključile parnične stranke nije zabranjen pravni posao, niti je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik“ broj 24/05), propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog po osnovu uspeha poslodavca (nagrade, bonusa i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Zarada je pravo koje se ostvaruje i stiče radom. Zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonus, premije, stimulacije) odgovara navedenom pojmu zarade ako se vezuje za radni učinak, stvaralaštvo u radu, rezultata rada i druge pokazatelje uspešnosti rada. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da se u konkretnom slučaju pravni prethodnik tuženog kao poslodavac obavezao da tužiocu, kao zaposlenom, od svakog prihoda nastalog direktnim aktivnostima i angažovanjem tužioca isplati po 20%, što, u skladu sa navedenom odredbom Zakona o radu, predstavlja zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u vidu nagrade, bonusa, stimulacije ili premije, a što sve odgovara navedenom pojmu zarade, jer je vezana za tužiočev radni učinak i uspešnost u radu. Odredbom člana 10. ugovora o radu, pravni prethodnik tuženog nije preuzeo obavezu da tužioca plaća iz sredstava ostvarenih donacijom vezanom za rad i ličnost tužioca, već je ugovoreni iznos bonusa tužiocu mogao da isplati i iz drugih sredstava sa kojima je klub raspolagao, jer se, u skladu sa odredbom člana 88. Statuta tuženog od 15.12.1997. godine, sredstva za rad kluba obrazuju, pored priloga donatora, i od doprinosa (članarine), naknada za usluge, naknada za obavljene delatnosti, prihoda sopstvenih preduzeća, te davanja iz budžeta. dakle, klub je ovlašćen da iz svojih drugih prihoda, budžeta ili drugih izvora finansiranja, ugovori tužiocu bonus od 20% za zaključen ugovor, zbog čega nije bila potrebna saglasnost donatora. Takođe je pravilan zaključak u drugostepenoj presudi o ovlašćenju lica za zaključenje ugovora o radu.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić