U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., koju zastupa Nikola Šijan, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „BB“ sa sedištem u ..., koje zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 broj 1344/17 od 06.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 broj 1344/17 od 06.06.2017. godine, stava trećeg i četvrtog izreke.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 broj 1976/2014 od 22.02.2017. godine, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev i poništeni su Rešenja o prestanku radnog odnosa od 16.10.2014. godine broj ../01, Odluka Upravnog odbora tužene od 03.11.2014. godine broj ../01 i rešenje o prestanku radnog odnosa od 07.11.2014. godine broj ../01, kao nezakoniti pa je naloženo tuženoj da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme. Drugim stavom izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja zahtevala da se poništi kao nezakonit Aneks broj 1 ugovor o radu broj ../22 od 28.04.2009. godine doneo je 23.09.2014. godine, broj ../3, zaključen između stranaka u postupku. Trećim stavom izreke naloženo je tuženom da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 16.10.2014. godine do 04.10.2016. godine u iznosu od 398.745,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na dospele iznose kao u izreci prvostepene presude. Četvrtim stavom izreke, eventualni tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila utvrđenje da je nezakonit Aneks broj 1 ugovora o radu broj ../22 od 28.04.2009. godine doneo 23.09.2004. godine broj ../3 je odbijen. Petim stavom izreke, naloženo je tuženom da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 239.150,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, po žalbi tuženog, delimično je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos izgubljene zarade za period od prvog do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec u odnosu na koji se vrši isplata. Drugim stavom izreke, ukinuta je prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o zahtevu za uplatu poreza na dosuđene iznose izgubljene zarade i u tom delu tužba je odbačena. Trećim stavom izreke u preostalom delu žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u usvajajućem delu. Četvrtim i petim stavom izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, trećeg i četvrtom stava izreke tuženi je blagovremeno izjavo reviziju pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi je tražio troškove drugostepenog postupka.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju i tražila troškove drugostepenog postupka.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident se u reviziji poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, ali ne ukazuje o kojoj povredi se konkretno radi.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažno okončanom postupku koji je prethodio donošenju pobijane presude, tužilja je po zanimanju diplomirani pedagog sa sedmim stepenom stručne spreme i na osnovu ugovora o radu od 28.04.2009. godine bila je zaposlena kod tužene na poslovima stručnog saradnika – pedagoga. Dana 18.02.2014. godine, Upravni odbor tužene je dao saglasnost na predlog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je za radno mesto stručnog saradnika – pedagoga predviđeno 18 izvršilaca i kao uslov visoko obrazovanje iz oblasti pedagoške nauke na studijama drugog stepena, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, jedna godina radnog iskustva i položen ispit za licencu. Za radno mesto spremačica u vrtiću predviđeno je tri izvršilaca i kao uslov osnovna škola, položen kurs higijenskog minimuma i obavljen sanitarni pregled.

Istog dana na sednici Upravnog odbora tužene, doneta je odluka o pokretanju postupka za rešavanje viška zaposlenih usled ekonomskih i organizacionih promena kod tužene, a u skladu sa predškolskim programom ustanove za period od 01.09.2013. do 31.08.2014. godine. Na osnovu ove odluke, direktor tužene je doneo odluku o imenovanju Komisije za utvrđivanje viška zaposlenih, a dana 12.05.2014. godine i Uputstvo o postupku utvrđivanja viška zaposlenih kojim su definisani kriterijumi koji će se primenjivati.

Upravni odbor tužene je 18.07.2014. godine usvojio Predlog programa rešavanja viška zaposlenih uz koji je dat predlog liste zaposlenih koji su višak (ukupno 52) među kojima je pod rednim brojem 6. navedena tužilja. U Programu su navedene opcije rešavanja viška zaposlenih za koje mogu da se opredele: otkaz ugovora o radu uz isplatu otpremnine i prijavljivanje organizaciji nadležnoj za zapošljavanje ili premeštaj na druge poslove iz Novog pravilnika, koji zahtevaju drugu vrstu i niži stepen stručne spreme od one koja je utvrđena ugovorom o radu.

Tužilja nikada nije potpisala blanko izjavu o prihvatanju jedne od opcija sadržanih u predlogu Programa, već je dana 01.09.2014. godine tuženom dostavila izjašnjenje u kome je navela da se na izjavu ne može izjasniti jer predlog nije zakonit u pogledu premeštaja na druge poslove za koje je predviđen niži stepen stručne spreme.

Dana 04.10.2014. godine, tužena je tužilji uručila obaveštenje o ponudi za zaključenje Aneksa broj 1 ugovora o radu od 28.04.2009. godine, zavedenu pod brojem ../3 od 23.09.2014. godine, pozivajući se na odredbe člana 171. stav 1. tačka 4. i 5. i člana 172. Zakona o radu, a u vezi sa članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu u kome je navedeno da se izmena ugovornih uslova rada odnosi na premeštaj zaposlene na druge poslove u okviru mera za zapošljavanje iz predloga Programa. U ponudi između ostalog je navedeno, da se zaposlena nije izjasnila ni za jednu od opcija iz predloga Programa, te da je poslodavac dužan da preduzme odgovarajuće mere zapošljavanja kako bi se iskazani višak sveo na najmanji broj i da je poslodavac ovlašćen da joj ponudi poslove koji zahtevaju drugu vrstu i niži stepen stručne spreme od one koja je utvrđena u ugovoru o radu, uključujući o poslove spremačice u vrtiću. Uz ponudu je dostavljen i aneks. O dostavljenoj ponudi tužena je sačinila obaveštenje u kome je navedeno da tužilji nije bilo moguće uručiti istu ni na jedan od načina po zakonu o opštem upravnom postupku, te je saopštenje pribijeno na vrata, te se, po mišljenju tužene na ovaj način dostavljanje ima smatrati izvršenim. Tužilja je preporučenom pošiljkom poslala izjašnjenje na ponudu u kojoj je navela da ponuda i aneks nisu u skladu sa zakonom, te je uz izjašnjenje poslala i predmetni aneks koji nije potpisala već je na istom navela da je nezakonit. Na trećoj sednici Upravnog odbora tužene od 14.10.2014. godine, doneta je odluka kojom se donosi Program rešavanja viška zaposlenih, sadržine navedene na stranama 17, 18, i 19 prvostepene presude.

Tužena je dana 16.10.2014. godine donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji broj ../01 na osnovu člana 62. stav 3. tačka 17. i člana 144. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. U izreci rešenja je navedeno da tužilji radni odnos prestaje zbog odbijanja da zaključi Aneks ugovora o radu. Tužilja je izjavila prigovor protiv ovog rešenja 23.10.2014. godine koji je rešenjem Upravnog odbora tužene od 03.11.2014. godine odbijen, a prvostepeno rešenje potvrđeno.

Tužena je dana 07.11.2014. godine, ponovo donela rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji broj ../01 u kojem je u uvodu navedeno da je isto doneo VD direktora tužene na osnovu člana 62. stav 3. tačka 17. i člana 144. stav 1. Zakona o radu, odnosno zbog odbijanja zaključenja Aneksa ugovora o radu, te da tužilji radni odnos prestaje danom dostavljanja drugostepene odluke upravnog odbora tužene od 07.11.2014. godine. Tužilja do 15.05.2015. godine nije nigde radila, a u periodu od 15.05.2015. godine do 31.12.2015. godine ostvarivala je prihode po osnovu zaključenih ugovora o privremeno povremenim poslovima.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonita sva pravna akta tužene navedena u prvom stavu izreke prvostepene presude i naložili tuženoj da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme, uz obavezu da joj istovremeno i naknadi materijalnu štetu-izgubljenu zaradu.

Suprotno navodima revizije, odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potrebe procesa i organizacije rada. Odredbom stava 2. ovog člana pod odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1. i 3. ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o radu je propisano da uz ponudu za zaključenje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Odredba člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu propisuje da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to posti opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako, između ostalog, zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora koji se odnosi na premeštaj zaposlenog na drugi odgovarajući posao zbog potreba procesa organizacije rada. Ukoliko poslodavac otkaže zaposlenom ugovor o radu iz razloga koji se odnosi na odbijanje zaključenja aneksa ugovora o radu, radi premeštaja na druge poslove, nužno je, ne samo da zaposleni odbije ponudu da zaključi aneks ugovora, već i da to učini iz neopravdanog razloga.

Suprotno navodima revizije, poslodavac je dužan da ponudi zaposlenom da radi na poslovima iste vrste i stepena stručne spreme na kojima je radio, odnosno koji su utvrđeni ugovorom o radu na dan ponude za izmenu tog ugovora. Bez izričite pismene saglasnosti zaposlenog, poslodavac ne može rasporediti zaposlenog na poslove za koje se zahteva niži stepen stručne spreme od one koja se zahtevala na poslovima koji su utvrđeni ugovorom o radu na dan ponude za izmenu tog ugovora.

Na osnovu izloženog kako se ostalim navodima revidenta pravilnost primene materijalnog prava ne dovodi u sumnju, Vrhovni kasacioni sud je odbio ka neosnovanu reviziju tužene i primenom čl. 414. stav 1. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom čl. 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. i 154. ZPP. Tuženoj nisu priznati troškovi revizijskog postupka, s obzirom na postignuti uspeh u ovom postupku, dok troškovi tužilje nisu bili nužni radi vođenja revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić