Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2199/2023 od 28.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je tužena obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 786.772,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 646.500,00 dinara, od dana izvršnosti presude do isplate, dok je deo zahteva tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog iznosa do iznosa od 1.264.522,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.076.250,00 dinara, počev od izvršnosti presude do isplate, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Predmet tužbenog zahteva je isplata neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti (dežurstva van radnog vremena) u periodu od marta 2014. godine zaključno sa februarom 2017. godine.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, po oceni Vrhovnog suda nema razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23) bez obzira na izmene važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 6/16, 24/18, 87/2018) u odredbama člana 156. stavovi 2. i 3. (izmenom u broju 24/18 od 26.03.2018. godine) i člana 187. Zakona o policiji (izmenom u broju 87/2018 od 13.11.2018. godine), koje na drugačiji način regulišu način i formu određivanja pripravnosti, uređenu Pravilnikom o pripravnosti za rad („Službeni glasnik RS“ br.16/17 od 27.02.2017. godine).

Naime, pobijana drugostepena presuda je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog suda izraženom u više revizijskih odluka da tužioci kao policijski službenici imaju pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti za raniji period u smislu člana 147a stav 1. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/15) koji policijskom službeniku priznaje pravo na ostvarivanje dodatka na platu i za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), kao i na osnovu člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15...7/19). To pravo im pripada i na osnovu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ broj 6/2016, sa izmenama u brojevima 24/2018, 87/2018) na osnovu noveliranih odredbi člana 156. stavovi 2. i 3. i člana 187., a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno činjeničnoj situaciji kada su primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužioci dokazali da su u relevantnom vremenskom periodu bili pripravni, odnosno u stanju potrebnog stepena spremnosti po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a tužena nije dokazala suprotno (da im takav usmeni nalog nije izdat i da nisu bili pripravani) bez obzira na novoustanovljenu obavezu tužene prema citiranim odredbama noveliranog Zakona o policiji da se u situaciji određivanja pripravnosti policijskih službenika donosi poseban raspored rada ili pisani nalog od strane neposrednog rukovodioca, s obzirom na to da postoji izuzetno i mogućnost izdavanja usmenog naloga (sa obavezom izdavanja obrazloženog pisanog naloga u roku od 24 časa).

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, zbog čega je Vrhovni sud primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate neisplaćenog dodatka na platu po osnovu pripravnosti podneta je 28.03.2017. godine. Tužbu su podneli tužioci koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP. Zbog toga se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti glavnih zahteva svakog od tužilaca zasebno odnosno merodavna je pojedinačno tražena vrednost glavnog zahteva, a to su u konkretnom slučaju iznosi: za tužioca AA 140.718,83 dinara; za tužilju BB 188.923,60 dinara; za tužioca GG 214.713,57 dinara; za tužioca DD 171.729,18 dinara; za tužioca ĐĐ 166.238,57 dinara; za tužioca EE 239.913,89 dinara, pa kako pojedinačno tražene vrednosti glavnog zahteva ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe to revizija tužene nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi novčani cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena prema članu 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković