.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2524/2019
20.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragica Brkić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „NIS“ Novi Sad, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2018 od 30.03.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2018 od 30.03.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda Gž1 100/2018 od 30.03.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 347/2014 od 13.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da na ime neisplaćenih zarada po osnovu ostvarene dobiti za 2010, 2011, 2012 i 2013. godinu, isplati ukupan iznos od 625.626,78 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu od 17.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan u delu kojim je tužilac tražio da mu tuženi nadoknadi troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2018 od 30.03.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 347/2014 od 13.04.2017. godine.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...87/18).
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijskim navodima se ukazuje na konkretno pravno pitanje, koje je već razjašnjeno u sudskoj praksi. Imajući u vidu da je u ovoj parnici odlučeno u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u odluci Rev2 1014/2017, ocenjeno je da nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.
Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ne postoji potreba da se o reviziji tužioca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 08.04.2014. godine i preinačena 08.02.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 624.626,78 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (123,8675 dinara za 1 evro), predstavlja dinarsku protivvrednost 5.042,70 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
