Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, kao nameštenik, na neodređeno vreme na poslovima ... u Odeljenju za zajedničke poslove Gradske uprave Grada Vranja na osnovu zaključenog ugovora o radu broj ... od 13.12.2016. godine. Rešenjem tuženog broj ... od 09.02.2018. godine, tužiocu je prestao radni odnos kod tuženog, usled promene unutrašnjeg uređenja u Gradskoj upravi Grada Vranja, zbog kojih više nije postojalo nijedno radno mesto na koje je tužilac mogao biti raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Utvrđeno je da tužiocu prestaje radni odnos sa danom 09.02.2018. godine i da ima pravo na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom u visini od 192.718,80 dinara, koja će mu se isplatiti u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, kao i sve neisplaćene plate, naknade plate i druga primanja ostvarena do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Skupština Grada Vranja donela je Odluku o određivanju maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave – Grada Vranja za 2017. godinu („Službeni glasnik Grada Vranja“ broj 27/17), kojom je utvrđen maksimalni broj od 245 zaposlenih za organizacioni oblik Gradske uprave Grada Vranja. U skladu sa tom odlukom Gradsko veće Grada Vranja, je dana 22.12.2017. godine usvojilo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je stupio na snagu 08.01.2018. godine, a kojim je bilo predviđeno da će raspoređivanje službenika i nameštenika biti izvršeno najkasnije u roku od 15 dana od stupanja na snagu ovog pravilnika. U obrazloženju rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca navedeno je da usled promene unutrašnjeg uređenja navedenim pravilnikom nije sistematizovano radno mesto ..., a ne postoji drugo radno mesto na koje bi tužilac mogao biti raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, tuženi nije doneo posebno rešenje kojim je tužiocu utvrdio status neraspoređenog zaposlenog. Ugovorom broj ... od 18.01.2018. godine, zaključenim između tuženog, kao naručioca usluga, i DOO „Sion Gard“ iz Beograda, kao pružaoca usluga, tuženi je obezbedio pružanje usluga fizičkog obezbeđenja svoje imovine i zaposlenih.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje o prestanku radnog odnosa broj ... od 09.02.2018. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad na radno mesto na kome je radio pre spornog otkaza ugovora o radu ili saglasno njegovoj školskoj spremi, znanju i sposobnostima, sa obrazloženjem da donošenju osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa nije prethodilo donošenje posebnog rešenja kojim se utvrđuje da je prestala potreba za radom tužioca i da ostaje neraspoređen, a koje rešenje je tuženi bio dužan da donese u skladu sa članom 168. stav 4. u vezi sa članom 187. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio u delu odluke o poništaju rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, dok je u delu odluke o vraćanju tužioca na rad i troškovima postupka, ukinuo i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi ocenio ispunjenost uslova za reintegraciju tužioca na rad i naknadu štete, u smislu člana 191. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepeni sudovi u delu odluke o poništaju rešenja o prstanku radnog odnosa na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 187. stav 1. i stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 21/16...95/18), propisano je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju i na nameštenike. Namešteniku se otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Odredbe o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno se primenjuju na nameštenike, s tim što u slučaju premeštaja ili raspoređivanja nameštenika, rešenje o premeštaju odnosno raspoređivanju po sili zakona zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Nameštenik radni odnos zasniva ugovorom o radu, koji obavezno sadrži odredbu da poslodavac može rešenjem da promeni one elemente ugovora čiju primenu zakon dopušta. Namešteniku se, između ostalog, otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom.

Imajući u vidu navedenu odredbu člana 187. stav 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, a kod činjenice da kod tuženog nisu postojala radna mesta na koja bi tužilac mogao biti raspoređen, to je tuženi pravilno doneo rešenje kojim je tužiocu utvrdio prestanak radnog odnosa. S tim u vezi, po oceni Vrhovnog suda, činjenica da tuženi pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa nije doneo posebno rešenje, kojim bi se tužiocu utvrdio status neraspoređenog radnika, ne utiče na zakonitost osporenog rešenja. Kako se namešteniku ugovor o radu otkazuje uvek kada usled promene uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa stručnom spremom, to tuženi nije bio u obavezi da za tužioca donosi posebno rešenje o utvrđivanju statusa neraspoređenog radnika. Prestanak radnog odnosa tužioca, kao nameštenika, nastupa odmah, za razliku od radnopravnog statusa službenika, kome nakon utvrđivanja statusa neraspoređenog zaposlenog, radni odnos prestaje tek protekom roka od 2 meseca od konačnosti rešenja, kojim je utvrđen status da je neraspoređen, sa pozivom na odredbu člana 169. stav 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koje odredbe se ne odnose na nameštenika. Kako je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog kao nameštenik, a kod činjenice da kod tuženog više nije postojalo nijedno radno mesto na koje je mogao biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa svojom stručnom spremom, pravilno je tuženi doneo osporeno rešenje kojim mu je otkazao ugovor o radu i na osnovu koga mu je prestao radni odnos.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

O zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka odlučiće prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o naknadi troškova celokupnog postupka, u skladu sa članom 152, 153. i 163. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić