Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju u kome je osporio revizijske navode i predložio da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi tužioca, pravilno ocenio da su utvrđene sve bitne činjenice za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, u skladu sa odredbama člana 7. i 8. ZPP i pravilima o teretu dokazivanja iz člana 228. i 231. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u vremenskom periodu od 10.01.2015. godine do 31.08.2016. godine bio radno angažovan i obavljao poslove ... na lokacijama na teritoriji Opštine Pirot i Bela Palanka, u toku izgradnje auto-puta na koridoru 10 od Niša do Pirota. Pre stupanja na rad tužilac sa poslodavcem nije zaključio nijedan od zakonom predviđenih ugovora o zasnivanju radnog odnosa ili radu van radnog odnosa u pisanoj formi, i nije bio prijavljen nadležnim fondovima socijalnog osiguranja. Za obavljeni rad u navedenom periodu tužiocu je isplaćivana minimalna zarada. Tuženi je sa izvođačima radova na izgradnji auto-puta od Niša ka Pirotu zaključio ugovore čiji je predmet pružanje usluga ..., s tim što je obavljanje tih poslova prepustio drugim firmama kao podizvođačima, sa kojima je zaključio posebne ugovore. Sa Privrednim društvom „Tidija SG Security“ iz Beograda ugovor je zaključen 01.08.2013. godine, sa početkom primene od 01.09.2013. godine. Prema obaveštenju „Tidija SG Security“ iz Beograda od 18.07.2017. godine, tužilac je obavljao faktički rad za ovo privredno društvo od prve polovine 2014. godine do jula 2016. godine. U evidenciji o prisutnosti na radu za 2015. i 2016. godinu evidentirani su dani u kojima je tužilac radio, a u isplatnim listama prema kojima je vršena isplata zarada radnicima za sporni period nalazi se i ime tužioca. Tužilac je tvrdio da se sa BB dogovorio da zasnuje radni odnos kod tuženog zaključivanjem ugovora o radu sa svim pravima i obavezama, da mu je tuženi isplaćivao minimalnu zaradu, ali ne i uvećanja na osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika. Navedeni svedok je potvrdio da je angažovao određeni broj radnika za ..., među kojima i tužioca, ali po nalogu - u ime i za račun „Tidija SG Security“ iz Beograda, a ne tuženog. Tuženi je istakao prigovor nedostatka pasivne legitimacije.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) u članu 30. je propisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac i smatra se zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Taj ugovor se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku (član 32. stav 1). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

U konkretnom slučaju, tužilac je dokazao da je obavljao rad na poslovima ... u periodu od 10.01.2015. godine do 31.08. 2016. godine, ali nije dokazao da je takav rad obavljao kod tuženog, odnosno da ga je tuženi ili lice koje je za to ovlastio angažovao za obavljanje navedenih poslova. Imajući u vidu da postoji pismeno obaveštenje i overena dokumentacija „Tidija SG Security“ iz Beograda, o evidenciji prisutnosti tužioca na radu kod tog privrednog društva u navedenom periodu, kao i isplatne liste o izvršenim plaćanjima za obavljeni faktički rad, u odsustvu postojanja takve dokumentacije kod tuženog pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nema pasivnu legitimaciju u ovom sporu. Okolnost da je svedok BB bio lice koje je pronalazilo radnu snagu za obavljanje poslova ... tokom izgradnje auto-puta i da je angažovao i tužioca, nije od značaja, s obzirom da nije utvrđeno da je bio zaposlen ili na drugi način angažovan od strane tuženog za te poslove.

Nisu osnovani navodi revizije da su pismeni dokazi o evidenciji prisustva tužioca na radu, izdati od privrednog društva „Tidija SG Security“ iz Beograda, neistiniti i sačinjeni za potrebe ovog spora jer se radi o originalnim ispravama izdatim od odgovornog lica i snabdevenim pečatom privrednog društva, čiju verodostojnost dokaznim predlozima tužilac nije doveo u sumnju. Takođe, neosnovano se tužilac poziva na fakture tog privrednog društva koje glase na tuženog, za plaćanje izvršenih usluga angažovanih radnika za poslove obezbeđenja, ukazujući da se odnose na period od aprila do septembra 2016. godine, a tužilac je počeo da radi 10.01.2015. godine, jer postoji ugovor između ovih privrednih društava o pružanju usluga od 01.08.2013. godine, sa početkom primene od 01.09.2013. godine, dakle, pre početka rada tužioca.

S obzirom da nije osnovan tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa kod tuženog, to ne postoji osnov ni da se obaveže tuženi da tužioca prijavi na obavezno socijalno osiguranje za sporni period i uplati doprinose nadležnim fondovima, kao ni da mu isplati naknadu štete na ime manje isplaćene zarade i drugih primanja koja bi mu po osnovu radnog odnosa pripadala, shodno članovima 105.- 108. Zakona o radu.

Kako se revizijom pretežno osprava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog, prema članu 403. stav 3. ZPP, a nisu osnovani navodi revizije da je u nižestepenim odlukama pogrešno primenjeno materijalno, revizija je odbijena kao neosnovana.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić