U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje S.K. iz P., čiji je punomoćnik G.R., advokat u P., protiv tuženog Zdravstvenog centra u U., RJ P., koga zastupa Z.K., dipl.pravnik iz P., zaposlen kod tuženog, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2369/14 od 07.07.2015. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2369/14 od 07.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju P1 540/2013 od 15.04.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, te je obavezan tuženi da tužilji na ime jubilarne nagrade za 20 godina radnog staža isplati iznos od 51.165,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 17.12.2013. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, u roku od 8 dana. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 14.106,00 dinara, u roku od 8 dana.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2369/14 od 07.07.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, te je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime jubilarne nagrade za 20 godina radnog staža isplati iznos od 51.165,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.12.2013. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do konačne isplate, te je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud je ispitao nižestepene presude, primenom člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u stalnom radnom odnosu kod tužene i obavlja poslove stomatološke sestre u stomatološkoj službi u organizacionoj jedinici Dom zdravlja u P.. Tužilja je 11.01.2009. godine navršila 20 godina radnog staža kod tuženog. Iz izveštaja tuženog o neisplaćenim jubilarnim nagradama zaposlenih br. 2702/2 od 10.11.2013. godine, utvrđeno je da visina neisplaćene jubilarne nagrade za tužilju za navršenih 20 godina rada kod tuženog iznosi 51.165,00 dinara.

Prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan na osnovu člana 107. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, čiji je osnivač RS, u vezi sa članom 20. Zakona o radu, jer je tužilja stekla pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 20 godina staža.

Apelacioni sud u Kragujevcu je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, s obzirom na to da u vreme kada je tužilja ostvarila 20 godina rada, kod tuženog nije postojao opšti akt – posebni kolektivni ugovor kod poslodavca, kojim bi zaposlenima kod tuženog bilo uređeno pravo na jubilarnu nagradu, zbog čega je pobijanom drugostepenom presudom tužbeni zahtev tužilje odbio.

Polazeći od ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je Apelacioni sud u Kragujevcu odbio zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema članu 120. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...32/13), opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može se utvrditi pravo na isplatu jubilarne nagrade. Dakle, zakon daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, jer se ne radi o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje može, a ne mora, da prizna poslodavac.

Pravo na jubilarnu nagradu ne ostvaruje se automatski samim navršavanjem potrebnog broja godina radnog staža zaposlenog, već mora postojati opšti akt ili ugovor o radu koji predviđa (priznaje) ovo pravo. To pravo je priznato zaposlenima koji su navršili određeni broj godina radnog staža posle 05.06.2010.godine.

Opštim kolektivnim ugovorom objavljenim u ''Službenom glasniku RS'' br. 50/2008...8/2009 (koji je bio na snazi u vreme kada je tužilja ostvarila 20 godina rada kod tuženog) i to članom 36. bilo je ugovoreno da se Posebnim kolektivnim ugovorom kod poslodavca uređuje pravo zaposlenog na jubilarnu nagradu.

Posebni kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija je objavljen u ''Službenom glasniku RS'' br. 36/10 od 28.05.2010. godine i prema članu 153.ovaj Kolektivni ugovor stupio je na snagu 8.-og dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku RS''. Taj opšti akt ne predstavlja osnov za ostvarivanje prava tužilje na jubilarnu nagradu jer je pravo stečeno pre njegovog stupanja na snagu, a PKU nema povratno dejstvo.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci, u stavu prvom.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.