.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 254/2021
15.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Jasmina Stojiljković advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Mediana“ Niš, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 616/2019 od 20.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 616/2019 od 20.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 616/2019 od 20.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 616/2019 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 4426/17 od 25.10.2018. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, kojima je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da isplati tužiocu, na ime naknade manje isplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2013. do 31.12.2014. godine, pojedinačne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog iznosa do isplate i obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 72.286,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 61.500,00 dinara od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu trećem izreke (za isplatu terenskog dodatka).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP (posebna revizija) pobijajući odluku iz svih zakonskih razloga.
Tuženi je izjavio odgovor na reviziju. Troškove nije tražio.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini između zahtevane i isplaćene zarade prema Zakonu o radu, ugovoru o radu i kolektivnom ugovoru tuženog važećem u utuženom periodu od 01.02.2013. do 31.12.2014. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Presuđenjem u ovoj parnici sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda donetim po tužbenim zahtevima zaposlenih za isplatu zarade uvećane u skladu sa kolektivnim ugovorom u situaciji kada je povećanje zarade ograničeno posebnim zakonom. Ukazivanje revidenta na drugačije sudske odluke u sličnim situacijama ne predstavlja nužno i različito odlučivanje, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnoravnosti građana, ni za novim tumačenjem prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, u smislu člana 402. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi s članom 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa (član 441). U ostalim parnicama iz radnog odnosa shodno se primenjuju ostale odredbe tog zakona (član 436), te se dozvoljenost revizije u tim parnicama ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima u kojima se odlučuje o novčanim potraživanjima. To znači da ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe revizija nije dozvoljena (član 403. stav 3).
Pošto u ovom postupku predmet tužbenog zahteva nije bilo odlučivanje o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa, već isplata novčanog potraživanja, a vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (02.11.2015. godine), izjavljena revizija je nedozvoljena, zbog čega ju je Vrhovni sud odbacio drugim stavom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
