U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Petrović i Marko Vrebac, advokati iz ..., protiv tuženog AD za poljoprivrednu proizvodnju „BB“, sa sedištem u ..., koga zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3503/19 od 10.02.2020. godine, u sednici veća održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3503/19 od 10.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 28/18 od 25.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. 1785 od 05.12.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu – prečišćen tekst br. 906/01 od 07.05.2015. godine, kao i pripadajući aneksi tog ugovora, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati 222.513,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2019. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tužbeni zahtev od dosuđenog iznosa 222.513,72 dinara do traženog iznosa 758.325,20 dinara, za iznos od 535.811,48 dinara, na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen je kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 178.500,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu zatezne kamate na dosuđene troškove za period od 25.06.2019. godine, pa do nastupanja izvršnosti presude. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3503/19 od 10.02.2020. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza isplati iznos od 222.513,72 dinara, sa zateznom kamatom od 25.06.2019. godine, pa do isplate, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka pireko iznosa od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u preostalom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer su u pobijanoj odluci ocenjeni žalbeni navodi bitni za odlučivanje i navedeni razlozi koje je sud uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do pogrešne ili nepotpune primene bilo koje od odredaba procesnog zakona koje bi bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po ugovoru o radu od 07.05.2015. godine i obavljala poslove ... u Proizvodnoj jednici „VV“. Tužena je donela upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu dana 31.08.2017. godine sa dopunom od 22.11.2017. godine zbog zlouporebe prava na odsustvo usled privremene sprečenosti za rad čime je povredila radnu disciplinu utvrđenu aktom poslodavca i ugovorom o radu, a tužilja se izjasnila na navode iz upozorenja. Rešenjem tuženog od 05.12.2017. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. st. 3. i 8. Zakona o radu u vezi člana 59. st. 2. i 3. Pravilnika tuženog o radu i člana 8. tačka 2. stav 1. tačka 3. Ugovora o radu (odreljak 8.) - zbog nepoštovanja radne discipline koja se sastoji u zloupoterebi prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Tuženi je ocenio da je tužilja zloupotrebila bolovanje tako što je po saznanju da joj nije odobren plan godišnjeg odmora, otvorila bolovanje i potvrdu o sprečenosti za rad dostavila tuženom i da je na taj način prividno opravdala svoj izostanak. Komisija tuženog u razgovoru sa izabranim lekarom tužilje, utvrdila je da je tužilja otvorila bolovanje na osnovu nalaza specijaliste psihijatra zbog zdravstvenih tegoba, koje utiču na njenu radnu sposobnost, te da prilikom tri obilaska komisije i to 27.07, 28.07. i 31.07.2017. godine, nije zatečena u mestu stanovanja, kao i da se nije javljala tuženom na telefonske pozive. U toku postupka je utvrđeno da su tužilja i tri zaposlene radnice zahtevale od direktora plan godišnjeg odmora za 2017. godinu, u kome je naveden predlog termina za svakog zaposlenog, ali da nije dobila odgovor, već samo obaveštenje da se plan godišnjih odmora ne donosi zbog potreba posla. Dana 10.07.2017. godine, tužilja se javila na pregled psihijatru i postavljena joj je dijagnoza – poremećaj prilagođavanja i depresivno reagovanje, uz farmakoterapiju i savet da izbegava stres. Na kontrolnom pregledu 18.07.2017. godine, utvrđeno je da se stanje tužilje nije poboljšalo u odnosu na prvi pregled, a svi pregledi su evidentirani u njenom zdravstvenom kartonu kod izabranog lekara. Tužilja je zasnovala radni odnos kod novog poslodavca 01.08.2018. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14 i 13/2017- odluka US), kada su poništili rešenje o otkazu ugovora o radu od 05.12.2017. godine, kao nezakonito. Takođe, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepnu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, primenom člana 191. st. 6. i 9. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Zloupotreba prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad nastaje svakom radnjom zaposlenog kojom se odsustvo koristi suprotno svrsi zbog koje je ustanovljeno. Ako zaposleni za vreme bolovanja obavlja određene aktivnosti kojima ne pogoršava svoje zdravstveno stanje i ako tim aktivnostima ne sprečava svoje ozdravljenje, onda zaposleni ne zloupotrebljava pravo na odsustvo zbog bolesti.

Po oceni revizijskog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da nije nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 3. Zakona o radu, budući da tužilja nije zloupotrebila pravo na bolovanje, jer ga nije koristila suprotno svrsi, s obzirom da je u periodu od 19.07. do 11.08.2017. godine njeno odsustvo bilo opravdano, pošto je na osnovu nalaza specijaliste psihijatra utvrđeno da je bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti i da je poštovala propisanu terapiju i savet. Uzimajući u obzir razloge sprečenosti za rad, vrstu bolesti i predloženu terapiju, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da tužilja nije zloupotrebila svoje pravo iz radnog odnosa ni napuštanjem mesta prebivališta, jer tom radnjom nije pogoršala svoje zdravstveno stanje i sprečila svoje ozdravljenje, već se vremenom usled tih aktivnosti, njeno zdravstveno poboljšalo. Iz navedenih razloga, navodi revizije da je materijalno pravo pogrešno primenjeno nisu osnovani.

Ostalim revizijskim navodima pobija se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Međutim, imajući u vidu utvrđene činjenice o visini zarade koju je tužilja ostvarila u ovembru 2017. godine, kao o mesecu koji je prethodio mesecu u kome je tužilji prestao radni odnos, te da je 01.08.2018. godine zasnovala radni odnos kod novog poslodavca gde ostvaruje mesečnu zaradu u iznosu od oko 72.000,00 dinara, drugostepeni sud je pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad saglasno odredbi člana 191. st. 5. i 9. Zakona o radu, iako je tužilji radni odnos nezakonito prestao. Prema navedenim odredbama, naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa, a prihodi koje je tužilja ostvarila kod novog poslodavca bili su veći od visine štete.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić