Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat u ..., protiv tuženog NIS AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Grujić, advokat u ..., radi isplate razlike zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/19 od 24.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28. januara 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/19 od 24.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/19 od 24.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zaječaru P1 6/14 od 02.03.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužilji. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog manje isplaćene otpremnine isplati iznos od 511.108,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 191.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, zbog neisplaćene otpremnine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog diskriminacije isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade za period od jula 2010. godine do decembra 2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od određenih datuma do isplate, kako je određeno u izreci, kao i da na iste iznose kod nadležnih fondova uplati odgovarajuće poreze i doprinose za socijalno osiguranje na ime tužilje. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade za period od januara 2013. godine do maja 2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da na iste kod nadležnih fondova uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na ime tužilje. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.776,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 256/19 od 24.09.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Zaječaru P1 6/14 od 02.03.2017. godine u stavu drugom i četvrtom izreke i žalba tužilje i tuženog u ovom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda u stavu šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.600,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – odluka US, 74/13 – odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za dozvoljenost posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za isplatu naknade dela zarade, do pripadajućeg iznosa prema kriterijumima Socijalnog programa, za period u kom je Socijalni program važio kod tuženog, o kom zahtevu je pravnosnažnom presudom odlučeno da je osnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili primenom materijalnog prava na način koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, u kojim je izraženo da se Socijalni program kod tuženog poslodavca primenjuje neposredno, kao samostalni opšti akt čija je važnost do 31.1.2012. godine, kojim je predviđeno trajno uvećanje zarada zaposlenih u visini od 15% u odnosu na mesec koji je prethodio preuzimanju tuženog, u periodu važenja Socijalnog programa. Stoga ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni po istim uslovima kao i u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužba radi isplate podneta je 26.07.2013. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 251.123,12 dinara (2.032,33 evra).

U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na novčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora 251.123,12 dinara, koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić