.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2551/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Igor Anđelković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranak preduzeća za izgradnju, održavanje i zaštitu puteva ''Prijedorputevi'' B ad Prijedor, čiji je punomoćnik Slobodan Marković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2048/21 od 01.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2048/21 od 01.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2048/21 od 01.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P1 120/18 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 14.04.2016. godine do 30.06.2018. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od poslednjeg dana u narednom mesecu za prethodni mesec do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 83.512,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2048/21 od 01.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke, u odnosu na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 14.04.2016. godine do 30.06.2018. godine, kao i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na svako pojedniačno mesečno potraživanje iz stava prvog izreke isplati zakonsku zateznu kamatu počev od prvog dana u mesecu po proteku narednog meseca za prethodni mesec do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate preko dosuđenog, a do prvostepenom presudom dosuđenog perioda od poslednjeg dana u narednom mesecu za prethodni mesec odbijen kao neosnovan.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 14.04.2016. godine do 30.06.2018. godine, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac u spornom periodu radio kod tuženog, putovao autobusom ili automobilom na relaciji selo ... kod ... (gde ima prijavljeno prebivalište) – ... i obratno, da tuženi nije imao organizovan sopstveni prevoz na ovoj relaciji, a nije dokazao da je tužilac koristio zakupljeni smeštaj u ..., na osnovu čega je zaključeno da je tuženi bio u obavezi da tužiocu isplati naknadu troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, pa je odlučeno sa pozivom na član 154. Zakona o obligacionim odnosima. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio odgovarajućom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se u postupku po reviziji ne može osporavati, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev u ovoj vrsti sporova odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 09.08.2018. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 390.607,72 dinara.
Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
