Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Šokić Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1052/19 od 19.04.2019. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1052/19 od 19.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1052/19 od 19.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1226/2018 od 22.01.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda i predlog za prekid postupka. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom četvrtim i petim izreke obavezani su tuženi da tužiocu za period od 01.06.2015. godine do 31.08.2015. godine solidarno isplate na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 11.666,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2018. godine do konačne isplate, kao i 4.551,82 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 05.12.2018. godine; kao i na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 3.170,85 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2018. godine do konačne isplate, kao i 1.234,74 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 05.12.2018. godine. Stavom šestim i sedmim izreke obavezan je tuženi VV da tužiocu isplati za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 122.978,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2018. godine do konačne isplate, kao i 27.220,70 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 05.12.2018. godine; kao i na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora 31.708,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.12.2018. godine do konačne isplate, kao i 7.068,76 dinara na ime zakonske zatezne kamate za navedeni period obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog davanja do 05.12.2018. godine. Stavom osmim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka od 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom devetim izreke odlučeno je da se tužilac oslobađa obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1052/19 od 19.04.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tuženi su solidarno obavezani da navedene naknade plate tužiocu za period od 01.06.2015. godine do 31.08.2015. godine, dok je tuženi VV obavezan da navedene naknade plati tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 21.06.2018. godine, a podneskom od 18.12.2018. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 169.525,27 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude po reviziji tuženog BB je 14.837,20 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić