Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a reviziju je protiv iste presude blagovremeno izjavio i tužilac iz svih razloga propisanih odredbom člana 407. ZPP.

Odlučujući o revizijama Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP, pa je našao da su revizije osnovane.

Predmet ove parnice je zahtev tužioca da se kao nepravilno i nezakonito poništi rešenje tuženog od 20.07.2016. godine o otkazu ugovora o radu tužioca i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja osporenog rešenja, shodno stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu. Osporenim rešenjem tuženog od 20.07.2016. godine tužiocu, koji je kod tuženog zaposlen na neodređeno vreme na radnom mestu radnik ... po ugovoru o radu od 14.10.2013. godine, otkazan je ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu, jer je zbog pretnji fizičkim nasiljem upućenim drugim radnicima njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Nakon sprovedenog dokaznog postupka u kome je izvršio uvid u osporeno rešenje tuženog, saslušao tužioca i predložene svedoke, prvostepeni sud je utvrdio činjenično stanje iz koga je izveo zaključak da u konkretnom slučaju ne stoji nijedna od povreda na koje se poziva tuženi u osporenom rešenju, pa je prvostepenom presudom usvojio tužbeni zahtev tužioca, poništio kao nepravilno i nezakonito osporeno rešenje tuženog i tuženog obavezao da tužioca vrati na rad.

Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude, Apelacioni sud je, na osnovu člana 383. stav 4. ZPP, održao glavnu raspravu radi odlučivanja o tužbenom zahtevu tužioca na kojoj je izveo dokaze saslušanjem tužioca i svedoka kao i čitanjem priloženih pisanih dokaza. Na osnovu svih izvedenih dokaza Apelacioni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju postojao otkazni razlog koji je tužiocu stavljen na teret osporenim rešenjem, te je zaključio da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužiocu u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu. Nakon toga je drugostepeni sud pristupio oceni da li je osporeno rešenje doneto od strane ovlašćenog lica u smislu člana 192. Zakona o radu. Iz dela iskaza koji je BB, menadžer tuženog koja je potpisala osporeno rešenje, dala pred prvostepenim sudom pred kojim je saslušana u svojstvu svedoka, drugostepeni sud je utvrdio da je njoj ovlašćenje dato putem mejla od strane tadašnjeg direktora tuženog. Uvidom u sadržinu elektronske prepiske sud je zaključio da joj ovlašćenje nije doneto u skladu sa članom 192. Zakona o radu. Imajući u vidu izloženo, sud je našao da je u konkretnom slučaju postojao osnov da tužiocu kod tuženog prestane radni odnos, a koji osnov se ogledao u aktu narušavanja radne discipline bliže opisanom u osporenom rešenju o otkazu, ali da je prilikom donošenja rešenja poslodavac postupio suprotno odredbama člana 192. Zakona o radu imajući u vidu da je postupak otkaza sprovelo i rešenje donelo i potpisalo neovlašćeno lice. Odredbom člana 191. stav 7. Zakona o radu je propisano da ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojim je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos od šest zarada zaposlenog. Apelacioni sud je stoga pobijanom presudom osporeno rešenje poništio kao nepravilno i nezakonito, a odbio zahtev tužioca za vraćanje na rad i obavezao tuženog da tužiocu plati naknadu štete.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ukazuje da je drugostepeni sud donoseći pobijanu presudu učinio bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. stav 2. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 7) ZPP. Naime, iz obrazloženja pobijane presude i stanja u spisima proizlazi da je osnovan navod revizije da tokom celog postupka nije bila sporna činjenica da li je osporeno rešenje o otkazu donelo ovlašćeno lice, odnosno da tužilac u tužbi, podnescima tokom postupka ili usmeno na raspravi nije osporio ovlašćenje BB da donese osporeno rešenje. Drugostepeni sud zaključak da je rešenje doneto od strane neovlašćenog lica zasniva na iskazu BB datom u postupku pred prvostepenim sudom pred kojim je saslušana u svojstvu svedoka. Međutim, prvostepeni sud se u svojoj odluci uopšte nije bavio pitanjem ovlašćenja BB za vođenje postupka koji je prethodio osporenom rešenju i za njegovo donošenje odnosno potpisivanje. U takvoj situaciji tuženom nije data mogućnost da se na tu okolnost izjasni i da o toj bitnoj činjenici raspravlja pred sudom.

Imajući u vidu izloženo, osnovano se revizijom tuženog ističe da je drugostepeni sud na taj način počinio bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Kako je zbog učinjenih bitnih povreda odredaba parničnog postupka pobijana drugostepena presuda nezakonita u delu koji je osporen revizijom tuženog, te kako od ocene zakonitosti osporenog rešenja zavisi osnovanost zahteva tužioca za vraćanje na rad, Vrhovni kasacioni sud je našao da presudu treba ukinuti i u delu koji se osporava revizijom tužioca.

U ponovnom postupku, sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će pravilno utvrditi činjenično stanje, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić