.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2557/2023
26.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Janković, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „ Dr Dušan Savić Doda “ Beočin, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 808/23 od 08.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 26.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 808/23 od 08.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2473/2021 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od 01.07.2018. godine do 30.06.2021. godine isplati 54.152,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2022. godine do isplate kao i 11.858,52 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 09.03.2022. godnie. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.07.2018. godine do 30.06.2021. godine isplati 39.230,14 dinara sa zakonskom kamatom od 10.03.2022. godine do isplate kao i 8.090,14 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 09.03.2022. godine. Stavom četvrtim irzeke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike zarade do iznosa minimalne zarade isplati 4.238,10 dinara sa zateznom kamatom od 03.09.2022. godine do isplate kao i 1.389,75 dinara na ime zatezne kamate obračunate od dospelosti do 02.09.2022. godine. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 96.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom šestim izreke, oslobođen je tužilac obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 808/23 od 08.03.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu za period od 01.07.2018. godine do 30.06.2021. godine isplati na ime naknade za ishranu u toku rada 54.152,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2022. godine do isplate kao i 11.858,52 dinara na ime obračunate zatezne kamate obračunate od dospelosti do 09.03.2022. godine i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora 39.230,14 dinara sa zakonskom kamatom od 10.03.2022. godine do isplate kao i 8.090,14 dinara na ime obračunate zatezne kamate obračunate od dospelosti do 09.03.2022. godine i naknadi troškove parničnog postupka od 96.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, pa je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu odluke o tužbenom zahtevu. Stavom trećim irzeke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškve drugostepenog postupka od 31.170,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je u spornom periodu bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu ..., u odeljenju HPM, za koji je utvrđen koeficijent za obračun plate 8,98. U tom periodu tuženi je tužiocu obračunavao platu tako što je koeficijent njegovog radnog mesta množio sa osnovicom za dati mesec, a ukoliko je tako obračunata plata tužioca bila niža od minimalne zarade vršio dopunu do visine minimalne zarade. Tuženi je tužiocu u tom periodu isplaćivao platu u visini minimalne zarade. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđena je visina traženih naknada na ime toplog obroka i regresa u dve varijante, i to prema odredbama Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine (prva varijanta) i spram najpovoljnijih kriterijuma za tuženog u ternutno važećim posebnim kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji (druga varijanta).
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca i obavezao tuženu da tužiocu isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period u iznosima utvrđenim veštačenjem spram najpovoljnijih kriterijuma za tuženog u ternutno važećim posebnim kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji, jer nezavisno od odredbi Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao posebnog propisa, pravo tužioca na naknadu spornih troškova nije realizovano konkretnom isplatom po tom osnovu s obzirom da je tužena isplaćivala tužiocu minimalnu zaradu.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za naknadu troškova ishrane u toku rada i za naknadu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sa pripadajućom kamatom, s obzirom da su te naknade, za tužioca, sadržane u koeficijentu za obračun plate saglasno Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama.
Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Članom 2. stav 2. Zakona o radu, propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno. S obzirom da je tuženi javna služba, to se na zarade i druga primanja zaposlenih kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'' br. 34/01, sa novelama).
Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.) članom 1, između ostalog propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koji se finansiraju iz budžeta Republike, Autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, a članom 4. stav 2. navedenog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a u kontekstu navedenih odredbi zakona, Vrhovni sud je ocenio da je tužiocu iznos naknade za ishranu u toku rada i regresa sadržan u koeficijentu prema kome je tužiocu isplaćivana plata, u skladu sa članom 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, pa to što je tužiocu u spornom periodu isplaćivana minimalna zarada je bez uticaja na drugačiju odluku. Imajući u vidu navedeno, a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud, tužilac nema pravo na naknadu koju potražuje postavljenim tužbenim zahtevom, obračunatom spram najpovoljnijih kriterijuma za tuženog u ternutno važećim posebnim kolektivnim ugovorima u Republici Srbiji.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
