U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni kod tuženog do 30.12.2016. godine, kada im je prestao radni odnos po osnovu Sporazuma o prestanku radnog odnosa od 16.12.2016. godine. Članom 3. Sporazuma predviđeno je da se poslodavac obavezuje da zaposlenima isplati stimulativnu naknadu i za svakog tužioca je utvrđen različit iznos stimulativne naknade. Članom 4. Sporazuma tužioci su se saglasili da im se prilikom isplate stimulativne naknade, ista umanji za iznos svih dospelih i nedospelih novčanih obaveza koje imaju prema poslodavcu. Tuženi je potraživanje koje je imao prema tužiocima naplatio tako što je od predviđenog iznosa stimulativne naknade u odnosu na svakog tužioca odbio iznos od po 68.133,70 dinara. Iznos od 68.133,70 dinara odbijen je od isplaćene stimulativne naknade za svakog tužioca pojedinačno po osnovu prethodno odobrenog zajma, koji je tuženi kao poslodavac odobrio tužiocima kao zaposlenima. Dana 11.03.2014. godine JP „Elektroprivreda Srbije“ i Sindikat radnika „Elektroprivrede Srbije“ zaključili su Protokol o isplati zajma zaposlenima i predvideli da zaposlenima u EPS kojima prestane radni odnos pre početka otplate zajma ili pre isteka krajnjeg roka za otplatu zajma, u obavezi su da neotplaćeni iznos zajma, vrate prilikom prestanka radnog odnosa u EPS-u.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan. Tužioci su prihvatili obavezu vraćanja zajma. Tuženi je postupio u skladu sa zakonom kad je od predviđenih iznosa stimulativne naknade oduzeo dugovani iznos zajma. Naknadno doneta Odluka tuženog da se zaposlenima otpiše dug po osnovu zajma nije od uticaja na tužioce jer u vreme donošenja te odluke nisu više bili zaposleni kod tuženog.

Drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Smatra da je tuženi kao poslodavac mogao svoje novčano potraživanje prema tužiocima naplatiti obustavljanjem od zarade, u skladu sa odredbom člana 123. stav 1. Zakona o radu, ali ne i obustavljanjem od stimulativne naknade.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je u pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno primenjeno materijalno pravo na utvrđeno činjenično stanje.

Tužiocima je za utuženi iznos umanjena stimulativna naknada, isplaćena prilikom prestanka radnog odnosa. Stimulativna naknada je umanjena na osnovu čl. 4. Sporazuma, kojim su se tužioci saglasili da im se prilikom isplate stimulativne naknade, ista umanji za iznos svih dospelih i nedospelih novčanih obaveza koje imaju prema poslodavcu. Tuženi je predviđene iznose stimulativne naknade umanjio za iznos dugovanog zajma, koji je prethodno odobrio tužiocima. Shodno odredbi čl. 123 st. 1 Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može svoje novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade, samo na osnovu pravnosnažne odluke suda u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Stimulativna naknada koju je tuženi kao poslodavac isplatio tužiocima, prilikom prestanka njihovog radnog odnosa, po svojoj pravnoj prirodi predstavlja otpremninu. Otpremnina se u skladu sa izričitom odredbom čl. 105 st. 3 Zakona o radu ne smatra zaradom. U skladu sa navedenim, nije postojala mogućnost da tuženi poslodavac neotplaćeni iznos zajma naplati obustavljanjem od otpremnine, odnosno stimulativne naknade. Otpremnina je jedna od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih, koje se niko ne može odreći.

Usled navedenog je bez uticaja revizijski navod tuženog da predmetno potraživanje tuženog po osnovu zajma predstavlja obligaciono-pravni odnos. Bez obzira iz kog izvora obligacije potiče potraživanje poslodavca prema zaposlenom, isto se u skladu sa odredbom čl. 123 Zakona o radu može uz pristanak zaposlenog naplatiti samo obustavom od zarade. Otpremnina ne predstavlja zaradu pa je pristanak zaposlenog da se potraživanje tuženog prema njemu naplati iz iznosa isplaćene otpremnine, odnosno stimulativne naknade, bez pravnog dejstva.

Imajući u vidu iznete razloge Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tuženog kao neosnovanu, kao u izreci, primenom odredbe čl. 414 Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić