Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila radnik Opštinskog suda u Vitini od 01.01.2010. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici Su ../10 od 09.02.2010. godine tužilja, zaposlena na radnom mestu ... – mlađi referent u Opštinskom sudu u Vitini, privremeno je neraspoređena i preuzeta od strane Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici. Na osnovu navedenog rešenja utvrđeno je da tužilja ima pravo na naknadu plate u iznosu od 65% osnovne plate, za mesec koji prethodi mesecu u kome je doneto rešenje, te da je ista neraspoređena i da joj se predmetno rešenje primenjuje od 01.01.2010. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici od 24.11.2010. godine tužilji je po sili zakona prestao radni odnos zbog toga što je neraspoređena dva meseca, a ne postoje mogućnosti da bude premeštena na drugo radno mesto, pa je imenovanoj radni odnos prestao 01.12.2010. godine. Protiv navedenog rešenja tužilja je pokrenula postupak pred Upravnim sudom koji je presudom U 364/11 od 20.09.2012. godine poništio rešenje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici od 24.11.2010. godine i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Veštačenjem je utvrđeno da visina neisplaćene zarade tužilji za period od 01.07.2017. godine do 25.10.2017. godine iznosi 78.183,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, s obzirom da se tužilja i dalje nalazi u statusu neraspoređenog radnika usled čega ima pravo na naknadu štete u visini neisplaćenih zarada, a ovo iz razloga što tužena nije postupila po navedenoj presudi Upravnog suda od 20.09.2012. godine, zbog čega je odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je zaključio da je donoseći ovakvu odluku prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu, dok se revizijskim navodima neosnovano ukazuje na suprotno.

Prema odredbi člana 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 79/05...104/09) državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca od kada je postao neraspoređen. Odredbom člana 138. stav 3. istog zakona propisano je da neraspoređenom državnom službeniku prestaje radni odnos ako u roku od 2 meseca ne bude premešten u drugi državni organ. Odredbom člana 133. istog zakona propisano je da u slučaju kada je pravilnik izmenjen tako da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može uz svoju saglasnost biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, ako ni takvo mesto ne postoji postaje neraspoređen, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim se utvrđuje da je državni službenik neraspoređen. Odredbom člana 140. istog zakona propisano je da o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno, a pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, izuzev kod odlučivanja o odgovornosti za štetu. Odredbom člana 142. propisano je da o žalbama državnih službenika na rešenje kojim se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima odlučuje žalbena komisija, a takvu odluku dužan je da donese u roku od 30 dana od dana njenog prijema (član 143. istog zakona). Protiv odluke žalbene komisije može se pokrenuti upravni spor.

Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, neraspoređenom državnom službeniku radni odnos prestaje po sili zakona ako u roku od dva meseca ne bude premešten na drugo radno mesto, te stoga rešenje o prestanku radnog odnosa ima samo deklaratorni karakter. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da, suprotno revizijskim navodima, presuda Upravnog suda kojom je poništeno rešenje kojim je utvrđeno da tužilji prestaje radni odnos nije dovoljan osnov za zaključak da je tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete u visini izgubljene zarade osnovan, jer je tužilja ostala neraspoređena i nakon što je presudom Upravnog suda poništeno rešenje kojim je utvrđeno da je prestao radni odnos. Iako je Upravni sud ukinuo odluku nije ponovo odlučeno, a i to rešenje bi imalo deklaratorni karakter jer je tužilji prestao radni odnos po sili zakona protekom roka od 2 meseca od dana donošenja rešenja od 09.02.2010. godine kojim je ostala privremeno neraspoređena i preuzeta u Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Dakle, tužilji je radni odnos prestao po sili zakona nezavisno od činjenice što tuženi nakon što je Upravni sud poništio rešenje kojim je tužilji prestao radni odnos nije ponovo odlučivao o radno-pravnom statusu tužilje. Shodno iznetom, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost presuđenja, to je revizija tužilje neosnovana, zbog čega je odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić