U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Popović, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac, iz Šapca, čiji je punomoćnik Kosta Danilović, advokat iz .., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/18 od 28.05.2018. godine, u sednici održanoj 09.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/18 od 28.05.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Šapcu P1 118/17 od 23.02.2018. godine, tako što se ODBIJA, kao neosnovan zahtev tužilje AA, kojim je tražila da se poništi, kao nezakonito rešenje direktora tužene Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac br. ...-.../... od 03.08.2017. godine, kojim je tužilji AA otkazan ugovor o radu br. ...-.../... od 31.01.2017. godine, da se utvrdi da je radni odnos tužilje AA zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac 02.08.2017. godine i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, kao i zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilja AA da tuženoj Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac na ime troškova revizijskog postupka plati 40.600,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 118/17 od 23.02.2018. godine, stavom prvim izreke, poništeno je, kao nezakonito rešenje direktora tužene br. ...-.../... od 03.08.2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu br. ...-.../... od 31.01.2017. godine. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene 02.08.2017. godine i obavezana je tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 61.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1118/18 od 28.05.2018. godine, žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene prvi put zasnovala radni odnos na određeno vreme, na poslovima ..., po osnovu ugovora o radu od 07.05.2012. godine, nakon čega je sa tuženom zaključila više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme. Spornim rešenjem tužene br. ...-.../... od 03.08.2017. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 31.01.2017. godine, istekom roka na koji je ugovor zaključen.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužilje primenom člana 37. st. 1. i 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09), budući da su smatrali da je tužilja na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, bez dana prekida, obavljala poslove ... i da je na taj način ostvarila neprekidan rad na istim poslovima više od 12 meseci, i kako su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni suprotno odredbama Zakona o radu, da se ima smatrati da je tužilja kod tužene zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužene ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Članom 37. stavom 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05) koji se primenjivao do izmena objavljenih u „Službenom glasniku RS“ br. 75/2014, bilo je propisano da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovani radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ova zakonska odredba promenjena je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.75/14 od 21.07.2014. godine), tako što je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

S obzirom da je tužena korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na nju primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženu, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.108/13 – koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine) i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa ovim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona. 

Nižestepeni sudovi su odlučujući o zahtevu tužilje primenili odredbe Zakona o radu, međutim, nisu imali u vidu da se u odnosu na tuženu, kao korisnika javnih sredstava primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu. Odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu, kojima se pripisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što sledi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Kod utvrđenog da je tužilja od 08.05.2012. godine do 04.08.2017. godine, na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, bez dana prekida, obavljala poslove ... u različitim službama i da je tužilji rok na koji je zaključen poslednji ugovor o radu istekao 04.08.2017. godine, a sporno rešenje doneto 03.08.2017. godine, to se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni od 07.12.2013. godine bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, to suprotno zaključku nižestepenih sudova nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme po sili zakona preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Shodno napred navedenom, kako su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, odnosno pogrešnim su smatrati da se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o radu, a ne Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom da je Zakon o budžetskom sistemu lex specialis u odnosu na Zakon o radu, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu, jer je tužena korisnik javnih sredstava i s tim u vezi i na nju se odnosi zabrana zapošljavanja novih lica radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim okolnostima, to se ne može smatrati da je tužilja radni odnos zasnovala na neodređeno vreme, sa kojih razloga su preinačene nižestepene odluke i odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje.

Sa napred navdenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da je tužena uspela u postupku po reviziji, da je tražila troškove revizije, dok iz spisa sledi da nije tražila troškove postupka pred nižestepenim sudovima, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 165. ZPP obavezao tužilju da tuženoj na ime troškova postupka plati 40.600,00 dinara, koji troškovi se odnose na troškove za sastav revizije od strane advokata u visini od 33.000,00 dinara i takse na reviziju i odluku od po 3.800,00 dinara, a sve saglasno članu 153. i 154. ZPP, a prema važećoj AT i TT, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić