Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Tanasković, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje Kruševac, Vatrogasno spasilačko odeljenje u Brusu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3218/19 od 21.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16. decembra 2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3218/19 od 21.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3218/19 od 21.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu 2 P1 142/16 od 06.06.2019. godine, u stavu 1. izreke odbijen je prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Brusu i prigovor nedozvoljenosti tužbe. U stavu 2. izreke obavezana je tužena da tužiocu za period od 01.01.2014. godine do 30.11.2016. godine isplati ukupan iznos od 158.288,26 dinara sa zateznom kamatom, na ime neplaćenog dodatka na osnovnu platu, i to: po osnovu noćnog rada, po osnovu prekovremenog rada, rada na državne i verske praznike i po osnovu pripravnosti – pasivnosti, sve u iznosima navedenim u tačkama a), b), v) i g) stava 2. izreke. U stavu 3. izreke obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 85.456,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3218/19 od 21.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu 2. i 3. izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je to potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse, budući da je pravno shvatanje drugostepenog suda u saglasnosti sa ranijim odlukama revizijskog suda donetim u predmetima o kojima je odlučivano o pravu zaposlenih u MUP-u RS na isplatu uvećane zarade po osnovu noćnog rada, po osnovu prekovremenog rada, rada na državne i verske praznike i po osnovu pripravnosti. Takođe, u konkretnom slučaju nije potrebno razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti novo tumačenje prava. Ukazivanje tužene na bitne povrede odredaba parničnog postupka, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonski osnov za izjavljivanje posebne revizije. Revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujednačenosti sudske prakse u istim činjenično-pravnim situacijama.

Na osnovu navedenog, a primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 19.12.2016. godine, a preinačena je dana 25.12.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 158.288,26 dinara, što na dan preinačenja tužbe predstavlja protivvrednost od 1.332,82 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Imajući u vidu da u ovom sporu iz radnog odnosa, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost pobijanog dela ne prelazi propisani revizijski cenzus od 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić