.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2566/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Dušan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Ogranak Preduzeća za izgradnju, održavanje i zaštitu puteva ''Prijedorputevi B'' ad Prijedor, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Srđa Marković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2558/21 od 18.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2558/21 od 18.08.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2558/21 od 18.08.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2558/21 od 18.08.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P1 190/17 od 21.01.2021. godine, kojom je usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime neisplaćene osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od avgusta 2014. godine zaključno sa avgustom 2016. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže određene u stavu prvom izreke prvostepene presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate, te da u korist tužioca na dosuđene iznose zarada za navedeni period uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova PIO i zdravstvenog osiguranja, po stopi i osnovici koja važi na dan uplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 154.540,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da u parnici ovog predmeta spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, u ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za isplatu osnovne zarade po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada i ugovorene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. U činjenično-pravnoj situaciji da je u utuženom periodu radno vreme tužioca prema ugovorima o radu zaključenim sa tuženim trebalo da iznosi 40 časova nedeljno, a tužilac je faktički radio od 7-17 časova šest dana u nedelji (u zimskom periodu od 7 do 16 časova), a nedeljom od 7-13 časova tužbeni zahtev je usvojen. Tuženi ima stranačku sposobnost s obzirom na to da je registrovan kao ogranak stranog privrednog društva za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, odnosno da je u obavljanju poslova iz registrovane delatnosti u pravnom prometu nosilac prava i obaveza. Imajući u vidu da je u primeni materijalnog prava odlučeno u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 25.07.2017. godine, a preinačena 20.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 335.992,20 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
