.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2567/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca: AA iz sela ..., ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., čiji je punomoćnik Milan Melajac, advokat u ..., protiv tuženog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3089/18 od 05.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3089/18 od 05.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 216/16 od 16.04.2018. godine, stavom prve izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade za ishranu u toku rada i boravak na terenu za period od 01. januara do 31. decembra 2006. godine isplati pojedinačno navedene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da sud obaveže tužene da im na ime naknade za ishranu u toku rada i boravka na terenu za period od 01. januara do 31. decembra 2005. godine isplati pojedinačno navedene novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3089/18 od 05.12.2018. godine odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i za novim tumačenjem prava, što su razlozi predviđeni odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), po kome se sprovodi ovaj postupak po odredbama člana 506. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ...18/20), za izuzetnu dozvoljenost revizije.
Apelacioni sud u Beogradu se rešenjem R4 37/19 od 21.06.2019. godine izjasnio povodom predloga tuženog za odlučivanje u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), na način da je revizija nedopuštena.
Odredbom člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09), koja se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.
S obzirom na izjašnjenje Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11) u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.55/14), i odlučio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužioci su podneli tužbu dana 29.12.2008. godine. Tužioci su formalni suparničari, pa se dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti predmeta spora u odnosu na svakog pojedinačno. Najviši iznos glavnog zahteva je 40.796,00 dinara.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, u smislu citirane odredbe, to protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu citirane odredbe.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
