U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih AD „Železnice Srbije“ Beograd i AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3498/19 od 23.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3498/19 od 23.12.2019. godine, tako što SE ODBIJA, kao neosnovana, žalba tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 286/19 od 19.09.2019. godine, u odnosu na solidarnu obavezu tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ na isplatu naknade zarade za rad u smenama i isplatu naknade troškova parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tuženi AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd da tužilji AA iz ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 77.820,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3498/19 od 23.12.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 286/19 od 26.09.2019. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužilje da se obaveže tuženi AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd da solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd isplati tužilji razliku između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama, za period od novembra 2011. godine zaključno sa junom 2014. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos, kao i da se obaveže tuženi AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd da tužilji solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz član 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u utuženom periodu bila u radnom odnosu kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd, gde je radila do 01.09.2015. godine, kada je usled statusnih promena poslodavca preuzeta kod poslodavca sledbenika ovde tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd, po osnovu Aneksa ugovora o radu od 01.09.2015. godine. U spornom periodu tužilja je obavljala rad u smenama, tako što je radila 12 sati, odmarala 24 sata, ponovo radila 12 sati, a potom odmarala 48 sati, s tim da joj poslodavac nije obračunao niti isplatio uvećanu zaradu za rad u smenama u visini od 26% od osnovne zarade. Veštačenjem preko veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da razlika između neto zarade po osnovu smenskog rada i isplaćene neto zarade po istom osnovu iznosi 168.198,98 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je primenom člana 108. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev i tuženog obavezao da tužilji solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd naknadi razliku u zaradi sa uvećanjem na ime smenskog rada u spornom periodu i troškove parničnog postupka.

Drugostepeni sud je, primenom čl. 147, 148. i 150. Zakona o radu, čl. 483, 489, 505. i 506. stav 2. Zakona o privrednim društvima i člana 452. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je tužbeni zahtev u odnosu na tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd neosnovan, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Prema datim razlozima u spornom periodu tužilja je rad obavljala kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd, a sa tuženim AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd nije bila ni u kakvom materijalno-pravnom odnosu, pri čemu tužilja nije dokazala da su na novonastalo tuženo preduzeće nakon statusnih promena AD „Železnice Srbije“ Beograd prešle i obaveze naknade potraživanja tužioca nastalih pre 01.09.2015. godine, kada je tužilja zaključila Aneks ugovora o radu sa novonastalim preduzećem.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tužilje se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je ocenio osnovanim prigovor nedostataka pasivne legitimacije na strani tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd.

Teret dokazivanja ispunjenja obaveze ili činjenica koje utiču na prestanak obaveze leži na tuženom (dužniku), a ne na poveriocu (tužilji). Stranka treba da dokaže one činjenice koje po materijalnom pravu imaju za posledicu dobijanje spora, pa rizik nedokazanosti snosi stranka na kojoj je ležao teret dokazivanja. Iz člana 231. stav 3. ZPP proizlazi da je poverilac u obavezi da dokaže svoje svojstvo poverioca (da se nalazio u radnom odnosu i da je radio u smenama – nastanak prava), a na tuženom leži obaveza dokazivanja činjenica koja sprečava ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo (da nije dužnik i da je njegova obaveza statusnom promenom prestala). Osim toga, u primeni člana 147. Zakona o radu poslodavac je u obavezi da dokazuje preuzimanje opšteg akta i ugovora o radu. Tuženi takve svoje tvrdnje nije dokazao.

Naime, osim tvrdnje da deobni bilans između novonastalih preduzeća i matičnog preduzeća nije donet tuženi nije uopšte pružio bilo kakav dokaz o ''aktivi novonastalih preduzeća i razlikama vrednosti'' iz člana 452. stav 1. ZOO i člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima, iako se svi eventualni dokazi nalaze kod njega, a ne kod tužilje.

Po stanovištu revizijskog suda tuženi je pasivno legitimisan u ovoj parnici (osim po članu 147. Zakona o radu) po još dva osnova i to: a) po članu 452. stav 1. ZOO po kome ''lice na koje pređe neka imovinska celina fizičkog ili pravnog lica ili jedan njen deo, odgovara za dugove koji se odnose na tu celinu, odnosno njen deo, pored dosadašnjeg imaoca i solidarno s njim, ali samo do vrednosti njene aktive''; b) po članu 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'' 36/2011, 99/2011, 83/2014 i 5/2015) po kome ''društvo sticalac postaje solidarno odgovorno sa društvom prenosioca za njegove obaveze koje nisu prenete na društvo sticaoca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno''.

Imajući u vidu izloženo, pogrešna je ocena drugostepenog suda da preuzimanje ugovora o radu predstavlja obavezu poslodavca ''za budućnost'' (od momenta zasnivanja radnog odnosa zaposlenih sa novoosnovanim preduzećem), jer zaključeni i preuzeti ugovor u slučaju statusnih promena podrazumeva ispunjenje obaveza po ranijem ugovoru, osim ako u aktima o statusnim promenama nije drukčije odlučeno (poslodavac nije dokazao da je odlučeno drukčije).

Iz navedenih razloga postavljeni tužbeni zahtev i zahtev za naknadu troškova prvostepenog postupka je osnovan, kako je to pravilno ocenio prvostepeni sud, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke, preinačio drugostepenu presudu, tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tuženog AD za železnički prevoz putnika „Srbija Voz“ Beograd i potvrdio prvostepenu presudu.

Prema uspehu tužilje u revzijskom postupku, primenom članova 153, 154. i 163. ZPP tužilji pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, i to za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, sudske takse na reviziju u iznosu od 26.328,00 dinara i sudske taksa na odluku po reviziji u iznosu od 39.492,00 dinara, što ukupno iznosi 77.820,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić