Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca M.A. iz N.B., čiji je punomoćnik D.B., advokat u B., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Sekretarijat u Beogradu, Odeljenje unutrašnjih poslova Novi Beograd, čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac, radi isplate naknade i dodatka po osnovu radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužene da se o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev tužioca za preispitivanje pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3694/10 od 27.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika, na ime neisplaćenog toplog obroka i na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2004. godine do 30.04.2013. godine isplati pojedinačne iznose bliže određene ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke koji se odnosi na isplatu na ime naknade za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika, za period od 01.07.2006. godine do jula 2010. godine i za naknadu na ime neisplaćenog toplog obroka i na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.02.2004. godine do 30.04.2013. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika isplati pojedinačne iznose bliže određene ovim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 115.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati iznos od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 395 ZPP-a(„Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), pogrešno označivši kao čl.404. ZPP(„Službeni glasnik RS“ broj 72/11), radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4 121/2014 od 17.12.2014. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1989/14 od 23.07.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog Apelacionog suda u Beogradu za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, niti je sam ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), jer u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Pobijana odluka je u skladu sa pravnim zaključkom donetim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 23.09.2014. godine i odnosi se na pravo policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu zbog tzv. ''neredovnosti''. Zaključak glasi: ''Policajci i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima do stupanja na snagu Pravilnika o platama od 26.06.2006. godine imaju pravo na uvećanu platu zbog tzv. ''neredovnosti'' u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Opšteg kolektivnog ugovora i člana 108. sada važećeg Zakona o radu. Ova lica u periodu od 26.06.2006. godine do primene izmenjenog Zakona o policiji (2011. godina) nemaju pravo na uvećanje plate po osnovu neredovnosti ako je njihova plata uvećana od 30-50% u odnosu na druge državne službenike. U konkretnom slučaju pobijana presuda doneta je u skladu sa izraženim pravnim stanovištem Vrhovnog kasacionog suda.

Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.11.2006. godine. Tužbeni zahtev se odnosi na potraživanje u novcu sa vrednošću predmeta spora u iznosu od 465.174,00 dinara. Tužilac je u podnesku od 24.01.2014. godine preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 510.000,00 dinara. Pravnosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 23.07.2014. godine. Novele Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14) stupile su na snagu 31.05.2014. godine, pre pravnosnažnog okončanja ovog spora. Prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona. Pravnosnažnom drugostepenom presudom je preinačena prvostepena odluka, te je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa vrednost pobijanog dela iznosi 100.511,00 dinara. Ovaj novčani iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što predstavlja merodavnu vrednost relevantnu za ocenu prava na izjavljivanje revizije u smislu noveliranog člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Protiv pravnosnažne drugostepene odluke tužilac je izjavio i zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Podneskom od 14.11.2014. godine tužilac je preko svog punomoćnika povukao izjavljen zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da je tužilac povukao zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, zahtev je odbačen analognom primenom člana 401. stav 1. tačka 3. i člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09). Prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje kao vanredni pravni lek nije predviđen zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, to zahtev tužioca ne bio bio dozvoljen.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, u stavu trećem, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.