U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Danojlić, Filip Filipović i Aleksandar Petrović, advokati iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Žika Popović“ iz Vladimiraca, čiji je punomoćnik Jovan Nedeljković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 491/19 od 18.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 491/19 od 18.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi P1 115/18 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se poništi, kao nezakonito, rešenje direktora tužene o otkazu ugovora o radu doneto ...2017. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, zaključen 30.08.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime naknade štete zbog izgubljene zarade, za period od 28.07.2017. godine zaključno sa 31.08.2017. godine, isplati iznose utvrđene u izreci presude, te da joj naknadi štetu zbog nekorišćenog godišnjeg odmora za 2017. godinu u iznosu određenom u izreci, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji, na ime izgubljene zarade za period od 28.07.2017. godine do 31.08.2017. godine uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnom Fondu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a istim stavom, Osnovni sud u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi, oglasio se apsolutno nenadležnim za odlučivanje o zahtevu tužilje da se obaveže tužena, da u korist tužilje na iznos izgubljene zarade za navedeni period uplati porez na zaradu Poreskoj upravi, Filijala Šabac, pa se u navedenom delu ukidaju sprovedene radnje u postupku i tužba odbacuje. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužba tužilje povučena u delu koji se odnosi na zahtev tužilje za vraćanje na rad kod tužene i raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom šestim izreke, odbijeni su zahtevi punomoćnika tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, kao i zahtev punomoćnika tužene za naknadu troškova parničnog postupka od dosuđenog do traženog iznosa naknade ovih troškova.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 491/19 od 18.02.2019. godine, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji naknadi štetu za nekorišćen godišnji odmor, kao i u delu odluke o troškovima parničnog postupka, dok je u preostalom delu kojim je tužba odbačena i tužbeni zahtev odbijen, prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema stanju u spisima, na kome je zasnovana presuda drugostepenog suda u pobijanom delu, tužilja je tužbom u ovoj parnici postavila zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje direktora osnovne škole o otkazu ugovora o radu br. ... od ...2017. godine, kojom je tužilji prestao radni odnos kod tužene. Nezadovoljna odlukom direktora, tužilja je u roku od 8 dana je podnela prigovor Školskom odboru tužene, dana 28.07.2017. godine, a zatim i tužbu u ovom radnom sporu 23.08.2017. godine. Školski odbor tužene je odluku br. 945/1 o odbijanju prigovora doneo 17.08.2017. godine, ali je ista uručena punomoćniku tužilje po pokretanju radnog spora dana 25.10.2017. godine (uz odgovor na tužbu). Po prijemu odgovora drugostepenog rešenja Školskog odbora tužene o odbijanju prigovora, koje sadrži pouku o pravnom leku, punomoćnik tužilje iz reda advokata nije proširio tužbu zahtevom za poništaj navedenog drugostepenog rešenja, navodeći da je to rešenje neblagovremeno doneto.

Prvostepeni sud je na osnovu člana 294. stav 1. tačka 7. ZPP, odbacio kao nepotpunu tužbu, koju je u ime tužilje podneo advokat, iz razloga što tužba ne sadrži određen zahtev u pogledu glavne stvari. U obrazloženju te odluke je u vezi sa sadržinom i rokovima za sudsku zaštitu zaposlenih u ustanovi obrazovanja i vaspitanja citirao odredbu člana 145. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja važećeg u vreme nastanka ovog radnog spora. Prema tim odredbama protiv rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposleni imaju pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Ako organ upravljanja ne odluči o prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, zaposleni se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke. Drugostepeni sud je pobijanim rešenjem prihvatio pravno shvatanje i odlučivanje prvostepenog suda. U oceni navoda žalbe istakao je da tužilja, koja je nezadovoljna osporenom odlukom direktora o otkazu ugovora o radu i odlukom Školskog odbora o odbijanju njenog prigovora, u roku od 15 dana od prijema te odluke, nije obuhvatila drugostepenu odluku donetu po prigovoru.

Neosnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu citiranih odredaba procesnog i materijalnog prava. Odredbom člana 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009, 52/11, 55/13, 35/15- autenitčno tumačenje i 68/2015), propisano je da radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora. Ta odluka je prvostepena odluka, podložna proveri i preispitivanju njene zakonitosti u dvostepenom postupku internog odlučivanja. Zaposleni nezadovoljan odlukom o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, ima pravo na prigovor organu opravljana (školskom odboru), u roku od 8 dana od dostavljanja odluke (član 145. stav 1.). Prema odredbi stava 7. istog člana, ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je zaposleni nezadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Tužilja je blagovremeno podnela prigovor protiv odluke direktora tužene, kojom odlukom joj je otkazan ugovor o radu. Međutim, tek odlukom Školskog odbora tužene o odbijanju prigovora, koja odluka je tužilji dostavljena uz odgovor na tužbu, prvostepena odluka direktora o prestanku radnog odnosa tužilji postala je konačna i podobna za sudsku zaštitu. Po prijemu drugostepene odluke, tužilja nije preinačila tužbu proširenjem tužbenog zahteva, već je u njoj zadržala zahtev samo za poništaj prvostepene odluke direktora tužene kojom joj je prestao radni odnos, koja nije konačna odluka tužene.

Kako pravno dejstvo konačne odluke o prestanku radnog odnosa u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, u propisanom dvostepenom postupku, imaju jedinstveno i prvostepena i drugostepena odluka, obe moraju biti obuhvaćene tužbom kao predmet postavljenog tužbenog zahteva. Ukoliko je drugostepena odluka doneta i uručena zaposlenom po pokretanju radnog spora, za urednost i potpunost tužbe za sudsku zaštitu u sporu nije dovoljno da se samo delom tužbe i njenim činjeničnim navodima konstatuje tzv. ćutanje administracije, već je i tada nužno da se obe odluke obuhvate kao sastavni deo jedinstvenog tužbenog zahteva, po proširenoj (preinačenoj tužbi). Tužena je prigovor tužilje na prvostepeno rešenje primila 02.08.2017. godine, a drugostepena odluka je doneta 17.08.2017. godine i uručena je advokatu, kao punomoćniku tužilje, koji je imao mogućnost da osporava njenu zakonitost u ovoj parnici proširenjem tužbe, što ovde nije slučaj.

Imajući u vidi da je tužilja tužbom opredelila tužbeni zahtev da se poništi odluka direktora kojom joj je prestao radni odnos i da po prijemu drugostepene odluke nije proširila tužbu, iako samo obe odluke zajedno imaju karakter i pravno dejstvo konačne odluke, pravilna je ocena nižestepenih sudova da tužba tužilje nije potpuna u pogledu obavezne sadržine postavljenog zahteva za sudsku zaštitu. Tužbu je sačinio advokat kao punomoćnik tužilje, a odluka školskog odbora sadrži pouku o pravnom leku, pa u postupku sudske zaštite nisu povređena prava tužilje.

Iz navedenih razloga, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe člana 98. stav 3, 101. stav 5, 192. stav 1. i 294. stav 1. tačka. 7. ZPP, u vezi člana 145. st. 1, 2 i 7. Zakona o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja, kada su tužbu odbacili. Istovremeno, pravilna je ocena nižestepenih sudova da tuženi nije dužan da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, primenom člana 191. stav 2. Zakona o radu, jer ova obaveza poslodavca postoji kada sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, što nije slučaj u konkretnoj pravnoj stvari.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić