U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog kao nemedicinski radnik (...) bio u radnom odnosu na neodređeno vreme – u službi za ..., OJ Dom zdravlja Vranje, a na osnovu ugovora o radu 19.12.2012. godine. Rešenjem tuženog broj ... od 07.07.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksom i radni odnos mu je prestao zaključno sa 26.07.2016. godine. Kao razlog otkaza naznačeno je da je kod tuženog usled nove reorganizacije rada smanjen broj izvršilaca na poslovima koje je zaposleni obavljao. Tužiocu je isplaćena otpremnina u iznosu od 33.523,85 dinara dana 26.08.2016. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu zasnovano je na odredbama člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Prema odluci Vlade RS o maksimalnom broju zaposlenih na određeno vreme u sistemu državnih organa, javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu maksimalan broj zaposlenih na određeno vreme kod tuženog limitiran je na 1344 lica. Tuženi kao javna služba iz sistema javnog sektora bio je u obavezi da sprovede racionalizaciju. Sveo je broj zaposlenih na 1.344 osobe (ranije je imao 1.385 zaposlenih na određeno vreme). U cilju sprovođenja racionalizacije tuženi je 29.01.2016. godine doneo Pravilnik o proceduri za utvrđivanje viška zaposlenih nemedicinskih radnika. Dana 28.03.2016. godine doneo je nov Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, pri čemu je ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme opredeljen na 1.344 radnika. Aktom od 18.05.2016. godine Ministarstvo zdravlja dalo je saglasnost na navedeni Pravilnik. Dana 19.05.2016. godine tuženi je doneo odluku o sprovođenju ankete među nemedicinskim kadrom koji je bio predmet racionalizacije, a 09.06.2016. godine direktor tuženog i predstavnik reprezentativnih sindikata kod tuženog zaključili su sporazum o utvrđivanju kriterijuma za rešavanje viška nemedicinskih radnika kod tuženog. Tuženi je 27.06.2016. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika na koje su mišljenje dali Nacionalna služba za zapošljavanje i reprezentativni sindikat tuženog. Predviđeno je da Program rešavanja viška zaposlenih, čini i tabelaran prikaz radnih mesta koja su predmet racionalizacije. Mesto ... u službi gde je tužilac radio nije ukinuto, ali je broj izvršilaca sveden sa dva na jednog izvršioca. Programom rešavanja viška zaposlenih tuženi je predvideo kriterijume za utvrđenje viška zaposlenih (osnovne i dopunske) kao i izuzetke od primene kriterijuma. Kao osnovni kriterijum da li će neko biti proglašen tehnološkim viškom uzete su godine radnog staža kod tuženog i ranije godine staža, dok su kao dopunski kriterijumi uzeti drugi parametri. Prema osnovnom kriterijumu i tabeli, koja čini sastavni deo Programa za rešavanje viška zaposlenih, utvrđeno je da je tužilac kao ... imao pet godina i sedam meseci radnog staža, dok je drugi ... imao 30 godina radnog staža. Shodno tim kriterijumima utvrđeno je da tuženi ima tri navršene godine provedenih u radnom odnosu u javnom sektoru, te da mu shodno članu 22. stav 2. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova Zdravstvenog centra u Vranju prestaje radni odnos sa 26.07.2016. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Ovo iz razloga što se iz spornog rešenja ne vidi na osnovu kojih kriterijuma je utvrđeno da je za radom konkretnog zaposlenog (ovde tužioca) prestala potreba, te da li su kriterijumi primenjeni, ako jesu, da li su pravilno primenjeni, te u odnosu na kog izvršioca se tužilac javio kao višak. Kako tuženi nije dokazao da je predviđene kriterijume i primenio niti to proizilazi iz sadržine obrazloženja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu, to je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca, a drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu prihvatajući iste razloge koje je dao i prvostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i doneo pravilnu odluku. Odluka je zasnovana na pravilnom zaključku da tuženi iako je Programom rešavanja viška zaposlenih predvideo kriterijume (osnovne i dopunske) za rešavanje viška zaposlenih, sprovedeni postupak i razlozi navedeni u otkazu ugovora o radu nisu jasno pokazali zašto je tužilac kao jedan od dva izvršioca na radnom mestu ... se javio kao višak. Pravilno je zaključeno da tuženi nije dokazao da je (i kako) navedene kriterijume primenio, niti da to proizilazi iz sadržine rešenja o otkazu ugovora o radu, a što je neophodan uslov opstanka tog rešenja. U tom smislu ne mogu se prihvatiti ni kao osnovani navodi iz revizije tuženog. Ovo stoga što nižestepeni sud poništaj rešenja ne zasniva na oceni da li su pravilno definisani kriterijumi sadržani u Programu za rešavanje viška zaposlenih već u činjenici da se iz sprovedenog postupka i sadržine donetog rešenja otkaza ugovora o radu ne može sa sigurnošću utvrditi da je tuženi predviđene kriterijume pravilno primenio. Pravni argumenti u vezi tih činjenica morali su biti jasno izraženi u pobijanom rešenju, što je izostalo. Ni ostali navodi iz revizije tuženog nisu od posebnog značaja za donošenje drugostepene odluke. Iz toga proizilazi da rešenje tuženog nije doneto u skladu sa čl. 153-158. Zakona o radu.

S obzirom na navedeno, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić