.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2581/2023
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Zečević, advokat iz ..., protiv tuženog Univerziteta u Novom Sadu – Fakulteta Tehničkih nauka sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Sonja Hadži Borjanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/23 od 30.03.2023. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/23 od 30.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/23 od 30.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom sadu P 186/2022 od 22.11.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 17.01.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime jubilarne nagrade isplati iznos od 83.278,97 dnara sa zateznom kamatom od 19.05.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 57.651,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 520/23 od 30.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i rešenje o naknadi troškova postupka sadržano u prvostepenoj presudi ispravljenoj rešenjem suda od 17.01.2023. godine je preinačeno u usvajajućem delu tako što je odbijen zahtev za naknadu troškova postupka preko iznosa od 48.651,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu potvrđena. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primenjenih odredbi člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 23. stav 1. tačka 5 Posebnom kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje („Službeni glasnik RS“ br.86/2019, 93/2020 i 152/2020), a kod utvrđenja da je tužilac ispunio predviđen uslov za sticanje prava na isplatu jubilarne nagrade u godini kada je navršio 20 godina rada u radnom odnosu kod tuženog koju je tuženi dužan da isplati.
Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 11.02.2022.godine, a predmet zahteva pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena. Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
