U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Dobrile Strajina, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Tomislav Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Radnik za metaloprerađivačku delatnost i ostale delatnosti“ Pirot – u stečaju, koga zastupaju punomoćnici Zlata Ćirić – Beljan i Aleksandar Beljan, advokati iz ..., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca  izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 881/19 od 23.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom osnovnog suda u Pirotu P1 280/18 od 04.02.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su tužioci i dalje u radnom odnosu kod tuženog AD „Radnik za metaloprerađivačku delatnost i ostale delatnosti“ Pirot – u stečaju, te je obavezan tuženi da im ovo pravo prizna i da ih rasporedi na odgovarajuće poslove i radne zadatke, dok im ne prestane radni odnos po zakonu ili ugovorom o radu, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da im naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 357.800,00 dinara, sve u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da im isplati na ime pričinjene materijalne štete zbog neisplaćenih zarada pojedinačne novčane iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2017. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 881/19 od 23.09.2020. godine usvojena je žalba tuženog, pa je ukinuta presuda osnovnog suda u Pirotu P1 280/18 od 04.02.2019. godine i presuđeno da se odbacije kao neblagovremena tužba tužilaca kojom su tražili da se utvrdi da su i dalje u radnom odnosu kod tuženog AD „Radnik za metaloprerađivačku delatnost i ostale delatnosti“ Pirot – u stečaju, te da se obaveže tuženi da im ovo pravo prizna i da ih rasporedi na odgovarajuće poslove i radne zadatke, dok im ne prestane radni odnos po zakonu. Istom presudom obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 221.250,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu presude.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda tužioci su, preko punomoćnika, blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog. Rešenjem Privrednog suda u Nišu 2 St.br. 472/2011 od 15.07.2011. godine, utvrđena je ispunjenost stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, te je prema stečajnom dužniku „Radnik“ Pirot otvoren stečajni postupak, utvrđeno da ne postoji interes poverilaca i stečajnog dužnika za sprovođenje stečajnog postupka i zaključen je stečajni postupak prema stačajnom dužniku „Radnik“ Pirot i određeno da će po pravnosnažnosti rešenja imovina stačajnog dužnika preći u svojinu Republike Srbije. Odlukom Ustavnog suda Uz 850/2010 od 12.07.2012. godine (objavljena u ''Službeni glasnik RS'' br. 71/12 od 25.07.2012. godine) utvrđena je nesaglasnost sa Ustavom svih odredbi koje regulišu poseban stečajni postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, a koje su sadržane u čl. 150. do 154. Zakona o stečaju (''Službeni glasnik RS'' br. 104/2009 i 99/2011 – dr. Zakon). Agencija za privredne registre je 04.02.2013. godine, po službenoj dužnosti, u ponovljenom postupku poništila rešenje o upisu BD110665/2011 od 31.08.2011. godine i u Registru privrednih subjekata izvršila promenu podataka subjekta upisanog u Registar kao AD „Radnik za metaloprerađivačku delatnost i ostale delatnosti“ Pirot i izbrisani su svi upisi koji se odnose na stečajni postupak. Rešenjem Privrednog suda u Nišu 2 St. br. 39/14 od 09.04.2015. godine, otvoren je stečajni postupak nad tuženim zbog stečajnog razloga trajne nesposobnosti plaćanja, koja promena je izvršena u APR-u.

Od prvog otvaranja stečajnog postupka tužioci ne rade kod tuženog, a rešenja o prestanku radnog odnosa im nikada nisu uručena. Tužioci su odjavljeni sa obaveznog socijalnog osiguranja i to tužioci AA i VV dana 01.09.2011. godine, a BB 19.08.2011. godine. Radne knjižice im nisu uručene. Tužioci smatraju da su i dalje u radnom odnosu jer im rešenja o prestanku radnog odnosa nikada nisu data, te tužbenim zahtevom traže utvrđenje da su i dalje u radnom odnosu kod tuženog i da se tuženi obaveže da ih vrati na rad. Među parničnim strankama nije sporno da tužioci nisu radili kod tuženog od otvaranja stečajnog postupka 2011. godine. Tužbu su podneli sudu 30.10.2015. godine, nakon otvaranja drugog stečajnog postupka nad tuženim, kada im je, po njihovim rečima, zabranjen ulazak u krug tuženog. Na osnovu iskaza tužilaca utvrđeno je da je VV saznao za povredu prava 2014. godine, kada je saznao da je odjavljen sa obaveznog zdravstvenog osiguranja, tužilac BB je za povredu prava saznao nakon otvaranja stečaja 2015. godine, kada je bezuspešno tražio povraćaj radne knjižice od tuženog, a tužilac AA od momenta otvaranja stečaja 2011. godine. Iz njihovih iskaza je zaključeno da su bili upoznati sa otvaranjem stečaja u oba slučaja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom tužba tužilaca je odbačena, uz zaključak drugostepenog suda da je podneta po isteku zakonom propisanog roka za podnošenje tužbe.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 195. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05, ... i 13/17), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1.), a rok za pokretanje spora je 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav 2. ovog člana).

Imajući u vidu imperativni karakter odredbe člana 195. Zakona o radu, kojim je određen rok za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud osnovano nalazi da se ovaj rok ima primeniti i u slučaju kada je zaposlenom prestao radni odnos zbog nastupanja pravnih posledica otvranja stečaja nad poslodavcem.

Dakle, rok iz člana 195. Zakona o radu, za podnošenje tužbe za zaštitu prava iz radnog odnosa je prekluzivan - materijalnopravni rok, što znači da se propuštanjem ovog roka gubi pravo na podnošenje tužbe sa takvim zahtevom, pa je i sud dužan da o blagovremenosti (ove) tužbe vodi računa po službenoj dužnosti.

Kako su u konkretnom slučaju tužioci tužbu sa zahtevom za utvrđenje da su i dalje u radnom odnosu kod tuženog podneli 30.10.2015. godine, dakle po proteku prekluzivnog roka od 60 dana od saznanja za eventualnu povredu prava propisanog članom 195. stav 2. Zakona o radu, to je tužba neblagovremena i kao takva pravilno odbačena.

Bez uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu je Odluka Ustavnog suda Uz 850/2010 od 12.07.2012. godine (objavljena u ''Službeni glasnik RS'' br. 71/12 od 25.07.2012. godine), jer je postupak za otklanjanje eventualnih posledica koje je primena neustavnog zakona proizvela propisan odredbom čl. 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu („Sl.glasnik RS“ broj 109/07, ... i 103/15), iz kojih proizlazi da je za ostvarivanje tog prava predviđena mogućnost podnošenje predloga za izmenu konačnog ili pojedinačnog akta, donetog na osnovu neustavnog zakona i to od strane onog kome je pravo tim aktom povređeno, u rokovima propisanim istim članom zakona, a ukoliko takva mogućnost ne postoji, Ustavni sud može odrediti da se štetne posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić