Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz članan 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na radnom mestu „rukovalac građevinskom mašinom“ (na osnovu ugovora o radu od 03.11.1989. godine, sa aneksima). Dana 26.10.2020. godine, radio je na ugradnji asfaltne mase na Malokameničkom putu u Sremskoj Kamenici, rukujući mašinom – valjkom. Ulica je bila uska i blatnjava tako da su kamioni koji su dovozili asfaltnu masu su to činili jako otežano. Oko 13,00 časova, mašina kojom je tužilac upravljao prevrnula se na stranu. Na lice mesta izašli su pretpostavljeni BB, šef gradilišta VV i lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu GG. Pošto su konstatovali u kakvom stanju je tužilac (koji se prilikom izlaska iz radne mašine povredio i žalio na bol u nozi), sproveli su proceduru na prisustvo alkohola pomoću alkometra (etil metra) marke „Dreger Alcotest 6820“. U prvom testiranju u 13.23 minuta tužilac je imao 0,47 mg/l alkohola u izdahnutom vazduhu, a u drugom merenju nakon 15 minuta (u kom periodu tužilac nije ništa konzumirao i isprao je usta vodom) imao je 0,45 mg/l alkohola u izdahnutom vazduhu. Predočen mu je rezultat alkostestiranja i da može da traži u roku od jednog sata da izvrši kontrolu alkoholisanosti analizom krvi/urina u zdravstvenoj ustanovi u koju ga uputi Komisija, u vezi sa čime je tužilac dao izjavu da ne poriče rezultate ove kontrole na dejstvo alkohola i da ne traži da se kontrola izvrši analizom u nadležnoj zdravstvenoj ustanovi (sutradan sačinjen je zapisnik o kontroli zaposlenog na prisustvo alkohola u organizmu koji je tužilac potpisao). Nakon testiranja od strane poslodavca tužilac se istog dana 26.10.2010. godine javio u Urgentni centar, gde je ubrzo došla policija koja je oko 14,20 časova izvršila alkotestiranje tužioca aparatom koji koristi i koji je dao rezultat od 0,00 mg/ml alkohola u organizmu (o čemu je sačinjena službena beleška).

Tuženi poseduje uverenje kojim je potvrđeno da merilo marke „Dreger Alcotest 6820“ ispunjava metrološke zahteve propisane Pravilnikom o etilometrima, pri čemu je lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu GG pohađalo obuku za korišćenje i održavanje uređaja za alkotest dana 30.03.2020. godine. Rešenjem tuženog br. .. od 23.11.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu br. ... od 03.11.1989. godine, sa pripadajućim aneksima, zbog nepoštovanja radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu i člana 104. stav 3. tačka 4. Kolektivnog ugovora zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola i upotrebe alkohola u toku radnog vremena koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla, tako da mu radni odnos prestaje dana 25.11.2020. godine, s pozivanjem na izveštaj tuženog o kontroli zaposlenog o prisustvu alkohola u organizmu od 27.10.2020. godine u 13,23 časova od strane lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu. Prethodno je tužiocu uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 28.10.2020. godine (čija sadržina je identična predmetnom rešenju o otkazu ugovora o radu), koje je tužilac primio i na koje se nije izjasnio.

Veštačenjem preko veštaka iz oblasti sudske medicine utvrđeno je da se rezultati dobijeni aparatom koji koristi tuženi i aparatom koji koristi policija mogu uporediti preračunavanjem, tako da da količina od 0,45 mg/l alkohola u vazduhu (izmerenih aparatom tuženog) odgovara količini od 0,945 mg/ml alkohola u krvi. Imajuću u vidu da je policija podvrgla tužioca alkotestiranju 1 sat i 19 minuta nakon prvog testiranja kod tuženog, kojom prilikom je utvrđeno prisustvo 0,00 mg/ml alkohola u krvi, prema mišljenju veštaka dobijeni rezultati se isključuju jer bi se za to vreme iz organizma eliminisalo 0,0221 mg/ml, što znači da bi kod tužioca u vreme testiranja od strane policije moralo biti 0,766 mg/ml, odnosno 0,38 – 0,39 mg/l. To dalje znači da ako je prvo testiranje na radnom mestu izvršeno korektno i sa ispravnim aparatom, tužilac u vreme testiranja od strane policije nije mogao imati 0,00 mg/ml alkohola u krvi i obrnuto. Sposobnost osobe da upravlja sa nekim vozilom i radnom mašinom se isključivo procenjuje prema koncentraciji alkohola u krvi, te osobe sa količinom alkohola koja je tužiocu izmerena (kada se izvrši preračun rezultata dobijenih alko testiranjem alkometrom/etilometrom u vazduhu od strane tuženog u jedinice mg/l alkohola u krvi) nisu sposobne da bezbedno upravljaju motornim vozilom i radnim mašinama. Sa teorijskog aspekta oba testiranja imaju istu vrednost ako su urađena pravilno, s tim što je merenje od strane tuženog urađeno prema Pravilniku koji se odnosi na kontrolu alkohola radnika tuženog, a merenje od strane policije urađeno je prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji propisuje da se rezultati iskazuju isključivo u mg/ml u krvi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad zaključivši da su se u radnjama tužioca stekla obeležja nepoštovanja radne discipline koje mu je predmetnim rešenjem stavljeno na teret, s pozivanjem na članove 179. stav 3. tačka 4. i 191. Zakona o radu, član 104. stav 3. stav 4. Kolektivnog ugovora tuženog i članove 1., 3. i 4. Uputstva tuženog o postupku kontrole radno angažovanih lica na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu od 19.10.2017. godine kojim je predviđena nulta tolerancija radno angažovanih lica na alkohol, čijom izmenom od 16.03.2018. godine je alkometar (etilometar) „Dager Alcotest 6820“ uvršten u aparate kojim se sprovodi postupak alkotestiranja. Ovo stoga što je prilikom testiranja od strane tuženog aparatom koji je predviđen Uputstvom tuženog (koji meri količinu alkohola u izdahnutom vazduhu) u dva navrata konstatovano prisustvo alkohola u organizmu (u 13.23 minuta 0,47 mg/l alkohola u izdahnutom vazduhu, a nakon 15 minuta 0,45 mg/l alkohola u izdahnutom vazduhu), a da je veštačenjem utvrđeno da lice sa tom količinom alkohola u organizmu ne može bezbedno da upravlja vozilom i radnom mašinom, uzimajući kao dokazanu činjenicu da je aparat bio ispravan i baždaren, o čemu je tuženi dostavio dokumentaciju. Imao je u vidu da se tužilac odrekao prava da pred nadležnom ustanovom izvrši proveru alkohola putem analize krvi, zbog čega je zaključio da tužilac jeste u trenutku obavljanja svojih radnih zadataka toga dana imao alkohol u organizmu, imajući u vidu vreme potrebno za eliminaciju alkohola iz organizma (o čemu se izjasnio veštak), bez obzira na kasnije dobijen rezultat merenjem od strane policije aparatom koji meri količinu alkohola u krvi (koji je pokazao negativan rezultat), pri čemu nije poklonio veru iskazu tužioca u delu gde je naveo da toga dana nije konzumirao alkohol.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku smatrajući da je iz utvrđenih činjenica prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak da je tužilac kritičnom prilikom obavljao poslove u alkoholisanom stanju i da usled toga nije mogao da upravlja bezbedno radnom mašinom što je bilo sporno tokom postupka. Pošao je od toga da su u vezi sa proverom eventualne alkoholisanosti tužioca izvedena dva merenja jedno aparatom poslodavca, drugo aparatom koji koristi policija, čiji se rezultati međusobno isključuju, pri čemu se veštak izjasnio da se ni jednom ni drugom merenju ne može dati prednost, te da iz priložene dokumentacije proizlazi da aparat koji je koristio tuženi bio ispravan i da bi trebalo da u trenutku testiranja pokazuje ispravan rezultat, ukoliko je sproveden ispravan postupak. Iz navedenog dalje proizlazi da ispravnost izvršenog merenja kod tuženog zavisi od pravilnosti postupka sprovođenja testiranja, što po oceni drugostepenog suda nije na nesumnjiv način utvrđeno, iz kog razloga je prvostepeni sud neopravdano istom dao prednost u odnosu na merenje alkoholisanosti koje je vršeno od strane ovlašćenih lica (pripadnika policije) polazeći od toga da je aparat tuženog bio ispravan, dajući presudan značaj činjenici da tužilac nije tražio da se izvrši provera količine alkohola u krvi što se, prema stavu drugostepenog suda, može pripisati tome da je kritičnom prilikom pretrpeo povredu na radu usled prevrtanja radne mašine kojom je upravljao, to je životno i logično da je tom prilikom bio u stanju šoka i velikog stresa. Sama po sebi, činjenica da je tuženi kao poslodavac ponudio tužiocu, nakon izvršenog merenja, mogućnost da se rezultati dobijeni merenjem alkometrom (aparatom kojim raspolaže tuženi) provere analizom krvi u nadležnoj ustanovi govori u prilog tome da je tuženi bio svestan mogućnosti da su rezultati dobijanja takvim merenjem nepouzdani. Stoga je zaključio da tuženi nije dokazao da su se za otkaz ugovora o radu stekli zakonom propisani uslovi iz člana 179. stav 2. tačka 4. Zakona o radu zbog povrede radne discipline odnosno dolaska na rad pod dejstvom alkohola zbog upotrebe alkohola i drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, a koje je moglo imati ili je imalo uticaja na obavljanje poslova.

Ovakva odluka drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilna.

Činjenično stanje nižestepenih odluka se razlikuju u pogledu bitne činjenice da li je tužilac kritičnom prilikom imao alkohol u krvi, koji ima ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla. Drugostepeni sud u smislu člana 394. stav 1. tačka 1. ZPP nije mogao bez rasprave utvrdi drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi. Naime, u osnov presude kojom drugostepeni sud preinačuje prvostepenu presudu uzima se ono činjenično stanje na kojem je ta presuda zasnovana ili činjenično stanje koje je utvrdio drugostepeni sud prema rezultatu dokazivanja koje je pred njim izvedeno. Ako povodom žalbe nije održana rasprava, načelo neposrednosti nalaže da drugostepeni sud u osnov svoje preinačujuće presude uzme činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda, a u protivnom je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. Od tog pravila zakon predviđa odstupanja u slučaju da je prvostepeni sud svoje uverenje o činjenicama zasnovao isključivo na posredno izvedenim dokazima i ispravama, kada te dokaze i drugostepeni sud može oceniti posredno, kao i u slučaju kada je prvostepeni sud svoj stav po pitanju jedne sporne činjenice zauzeo izvođenjem zaključka iz druge činjenice.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je kako ocenom nepsoredno izvedenih dokaza (iskaza tužioca i iskaza saslušanih svedoka), tako i ocenom posredno izvedenih dokaza (rezultata alkotestiranja tužioca izvršenog aparatom tuženog, nalaza i mišljenja veštaka sa izjašnjenjem i drugih pismenih dokaza) utvrdio da je tužilac kritičnom prilikom imao alkohol u krvi što je imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje posla. Drugostepeni sud je, ceneći iste ove dokaze, ali na drugačiji način našao da tuženi nije kritičnog dana imao alkohol u krvi koji bi imao ili mogao da ima uticaj na obavljanje posla, odnosno da uopšte nije imao alkohol u krvi, smtarajući da je prvostepeni sud propustio da razjasni pravilnost postupka sprovođenja testiranja od strane tuženog. U takvoj situaciji, drugostepeni sud je imao obavezu, što nije učinio, da ponovnim izvođenjem dokaza koji su izvedeni pred prvostepenim sudom i njihovom ocenom nesumnjivo razjasni da li je kritičnom prilikom, imajući u vidu članove 1., 3. i 4. Uputstva tuženog o postupku kontrole radno angažovanih lica na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu od 19.10.2017. godine, čijom izmenom od 16.03.2018. godine je alkometar (etilometar) „Dager Alcotest 6820“ uvršten u aparate kojim se sprovodi postupak alkotestiranja, za koji je utvrđeno da je bio ispravan i koji meri količinu alkohola u izdahnutom vazduhu tužilac imao alkohol u organizmu u kom slučaju bi se stekla obeležja nepoštovanja radne discipline predviđene članom 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu i člana 104. stav 3. tačka 4. Kolektivnog ugovora (dolazak na rad pod dejstvom alkohola i upotreba alkohola u toku radnog vremena koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla).

Iz navedenog razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta, uz ukidanje i odluke o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora, i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

Na osnovu člana 415. stav 1.ZPP , Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković