Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, suprug tužilje AA i otac mal. tužilaca BB i VV, zasnovao je radni odnos kod tuženog, počev od 01.02.2017. godine, po osnovu ugovora o radu br. ...-.../... od 16.12.2016. godine, na neodređeno vreme, na radnom mestu ... . Na tom radnom mestu se nalazio do 15.08.2017. godine, kada mu je rešenjem tužene br. ...-.../... od 31.07.2017. godine otkazan ugovor o radu zbog organiizacionih i ekonomskih promena, usled kojih je prestala potreba za njegovim radom kod poslodavca. Donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu prethodilo je donošenje Odluke tuženog br. 149-1/17 od 07.07.2017. godine o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova, u kojoj su opisane ekonomske i organizacione promene koje su nastupile kod poslodavca, zbog čega se ukida ukupno pet radnih mesta, između ostalog i radno mesto ..., na kome se nalazi jedan zaposleni, pravni prethodnik tužilaca. Istom Odlukom utvrđeno je da se sistematizuju poslovi na kojima već postoje zaposleni izvršioci, pa se sistematizuje 21 posao koji se obavlja kod poslodavca. Tuženi je 07.07.2022. godine usvojio i novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog br. 149/17 kojim je, između ostalih, ukinuto i radno mesto pravnog prethodnika tužilaca.

U Odluci o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova, utvrđeno je da su kod poslodavca nastupile ekonomske i organizacione promene koje se ogledaju u prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova. Navedeno je da će funkcija finansiranja biti veoma različita nego što je to prvobitno planirano, te da će finansijska funkcija biti manja nego što je prvobitno predviđeno, i navedeno je u kom smislu će ta finansijska funkcija biti manja. Potreba za reorganizacijom finansijske funkcije je posledica prestanka zaposlenja ..., kome je direktna podrška bio ..., postojeća organizaciona struktura se pokazala neefikasnom, pa je potrebno sprovesti reorganizaciju ukidanjem određenih poslova i uvođenjem novih poslova, u cilju uvećanja efikasnosti organizacije poslovanja. Takođe, u Odluci je navedeno da je usled opisanih promena došlo do potrebe za ukidanjem određenih radnih mesta i uvođenjem novih poslova, na kojima već postoje zaposleni izvršioci, ali koji poslovi do sada nisu bili sistematizovani, da postoji potreba ukidanja ukupno 5 pojedinačno pobrojanih radnih mesta, među kojima se nalazi i radno mesto na kome je radio pravni prethodnik tužilaca i nabrojano je ukupno 21 radno mesto koje se sistematizuje. S obzirom da su ostali zaposleni, čije je radno mesto ukinuto, zaključili sporazum o prestanku radnog odnosa sa tuženim, konstatovano je da je broj zaposlenih kod poslodavca smanjen sa 61 na 60 zaposlenih.

Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog br. 149/17 donet je 07.07.2017. godine, navedeno je da isti stupa na snagu osmog dana od dana isticanja na oglasnoj tabli poslodavca, a u samom Pravilniku je naznačeno da je istaknut na oglasnoj tabli dana 07.07.2017. godine, iz čega proizlazi da je stupio na snagu 16.07.2017. godine. Nakon stupanja na snagu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženi je pravnom prethodniku tužilaca otkazao ugovor o radu rešenjem br. ...-.../... od 31.07.2017. godine, u kome se pozvao na Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenog od 07.07.2017. godine, kao i na prečišćeni tekst Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od istog datuma, navodeći da je ovim aktom ukinuto radno mesto na kome je pravni prethodnik tužilaca bio jedini izvršilac. Poslodavac je u rešenju analizirao mogućnost primene mera iz člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i ustanovio da ne postoje mogućnosti za primenu ni jedne od ovih mera, nakon čega je konstatovano da zaposlenom ne pripada pravo na otpremninu, s obzirom da nije navršio ni jednu godinu rada kod poslodavca.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, donoseći pobijanu odluku, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju ne postoji zakonska obaveza za donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih, da je postupak utvrđivanja tehnološkog viška zakonito sproveden donošenjem Odluke tuženog o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova, kao i donošenjem novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, kojim je ukinuto radno mesto na kome je pravni prethodnik tužilaca radio, kao jedini izvršilac, da je navedeni Pravilnik bio istaknut na oglasnu tablu tuženog, te da je nakon stupanja na snagu tog Pravilnika doneto rešenje o otkazu ugovora o radu pravnom prethodniku tužilaca, pri čemu je utvrđeno da ne postoji mogućnost za primenu mera iz člana 155.stav 1.tačka 5. Zakona o radu, te da zaposlenom ne pripada pravo na otpremninu, jer nije navršio godinu dana rada kod poslodavca.

Suprotno navodima revizije, tuženi je svojom Odlukom od 07.07.2017. godine obrazložio koje su ekonomske i organizacione promene nastale kod poslodavca, a u rešenju o otkazu ugovora o radu tuženi se pozvao na Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih i na novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Tuženi je dokazao da je došlo do promena u poslovanju koje su zahtevale smanjenje broja zaposlenih, zbog čega je došlo do sprovođenja organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena, koje spadaju u autonomiju i samostalnu oblast delovanja tuženog, kao privrednog subjekta, čiju celishodnost i opravdanost ne može ceniti sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je tuženi, pre isteka roka od tri meseca, od dana prestanka radnog odnosa pravnog prethodnika tužilaca, zasnovao radni odnos sa novim zaposlenim, na istim poslovima koje je obavljao i pravni prethodnik tužilaca. Naime, kako je to pravilno utvrdio drugostepeni sud, novi zaposleni (ĐĐ) je zasnovala radni odnos kod tuženog 22.12.2017. godine, dakle, protekom više od četiri meseca od donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu i prestanka radnog odnosa pravnog prethodnika tužilaca, pri čemu pregovori koji su vođeni sa imenovanom pre nego što je zasnovala radni odnos ne utiču na zakonitost spornog rešenja o otkazu ugovora o radu, s obzirom da je imenovana radni odnos zasnovala nakon što je protekao rok od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa pravnog prethodnika tužilaca, pri čemu je pravilno primenjena odredba člana 182. stav 1. Zakona o radu.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužioci nisu uspeli u revizijskom postupku, zbog čega nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka koji su tražili i opredelili u reviziji, a u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja u postupku, zbog čega ni tuženom, u smislu navedenih zakonskih odredbi, ne pripada pravo na tražene i opredeljene troškove revizijskog postupka.

Na osnovu odredbe člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković