.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2585/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat u ..., protiv tuženog Daka – Doljevac DOO Kočane, Leskovac, čiji je punomoćnik Bratislav Todorović, advokat u ..., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 2649/2020 od 24.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 2649/2020 od 24.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 2649/2020 od 24.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu 3P1 3492/16 od 10.06.2020. godine, u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, za period 12.10.2015. – 31.07.2016. godine isplati pojedinačne novčane iznose po određenim mesecima, sa zakonskom zateznom kamatom od datuma opredeljenih u prvom delu stava I izreke do isplate, dok je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu isplati, preko dosuđenih iznosa, specificirane iznose po određenim mesecima sa zakonskom zateznom kamatom od datuma opredeljenih u drugom delu navedenog stava izreke do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 205.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 2649/2020 od 24.02.2021. godine potvrđena je prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i žalba tužioca je u tom delu odbijena kao neosnovana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o delu zahteva tužioca za isplatu naknade štete zbog neisplaćenih troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, na osnovu odredaba Ugovora o radu tužioca, Odluka direktora tuženog broj ../../12 od 03.01.2012. godine i broj .. od 01.01.2016. godine, a sve u skladu sa Uredbom o naknadi dnevnica („Sl. glasnik RS“ broj 86/07) i odredbom člana 118. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14). Nižestepeni sudovi su na osnovu utvrđene činjenice da je tužilac potraživane iznose pripadajućih deviznih dnevnica primio od tuženog, u dinarima, delimično odbili tužbeni zahtev.
Revizijski navodi tužioca ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije. Posebna revizija ne može se izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja usled pogrešne ocene dokaza, na šta se svode revizijski navodi. Revident osporava utvrđenje da mu je tuženi isplatio dugovanje na ime dnevnica po računima na kojima zasniva tužbeni zahtev. Time ne ukazuje na potrebu za razmatranjem određenih pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti da je potrebno novo tumačenje određenih pravnih normi. Ne ukazuje na drugačije sudske odluke radi potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Stoga, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbama iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu podneo 18.11.2016. godine, koju je preinačio dana 06.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke iznosi 180.766,95 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.537,22 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Zato izjavljena revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
