Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala rad kod tuženog u periodu od 13.02.2021. godine od 20.02.2021. godine u salonu nameštaja u ... bez zaključenog ugovora o radu. Obavljala je rad svakog dana u smenama od po 8 sati u navedenom periodu, sa izuzetkom dana 14.02.2021. godine (nedelja). Dana 20.02.2021. godine na kraju radnog vremena, direktor tuženog je tužilji saopštio da ne dolazi na posao i da će joj javiti kada da dođe sledeći put, ali joj se nakon 20.02.2021. godine, direktor nije javio radi davanja radnih zadataka, niti je tužilja plaćena za rad obavljen u periodu 13.02.2021. godine do 20.02.2021. godine. Tužilja se direktoru obraćala telefonskim putem i putem SMS poruka radi dogovora oko isplate za obavljeni rad, na koje pozive nije odgovorio, i do dana podnošenja tužbe tužilji nije isplaćena naknada za obavljeni rad. Tuženi je osporio da je tužilja obavljala bilo kakave poslove kod tuženog i naveo da se tužilja javila na konkurs ali da nije primljena po raspisanom konkursu.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka i parničnih stranaka, utvrdio da je tužilja kod tuženog u periodu od 13.02.-20.02.2021. godine obavljala faktički rad na poslovima prodavca u salonu tuženog. Prvostepeni sud je iz iskaza svedoka BB, VV i GG utvrdio da svedoci imaju neposredna saznanja da je tužilja radila kod tuženog u spornom periodu, da je svedok BB dva puta videla tužilju u salonu, da je svedok VV takođe u salonu videla tužilju koja joj je tom prilikom pokazivala stočiće, a svedok GG je tužilju vozio na razgovor za posao i poznato mu je da je tužilja radila cele nedelje, te da je u petak radila popodnevnu smenu jer je čekao tužilju posle smene koju je završavala u 20 časova. Kod utvrđenog da je tužilja u naznačenom periodu obavljala rad kod tuženog, a da joj tuženi nije isplatio naknadu za obavljeni obavljeni rad, prvostepeni sud je, s pozivom na odredbe članova 154 Zakona o obligacionim odnosima i 164. Zakona o radu, usvojio postavljeni tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud nije prihvatio ocenu dokaza i zaključak prvostepenog suda. Prema stanovištu drugostepenog suda, tužilja nije dokazala da je u spornom periodu obavljala faktički rad za tuženog, ceneći da iz sadržine iskaza tužilje i saslušanih svedoka, ne proizlazi takav zaključak. Stoga tuženi nije u obavezi da tužilji isplati naknadu za obavljeni faktički rad. Zbog navedenog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, jer je drugostepeni sud drugačije ocenio iskaze svedoka i stranaka u odnosu na prvostepeni sud i utvrdio drugačije činjenično stanje, a to nije mogao da učini bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom.

Članom 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave. Članom 394. istog zakona, propisano je da će drugostepeni sud presudom da preinači prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1), ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2), ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3), ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).

Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drukčiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, jer ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je izvršio ocenu izvedenih dokaza na drugačiji način i odbio tužbeni zahtev.

Naime, prvostepeni sud je u celosti prihvatio iskaze tužilje i svedoka BB, VV i GG, i iz istih utvrdio da je tužilja obavljala rad na poslovima prodavca u salonu tuženog. Drugostepeni sud, međutim, bez otvaranja rasprave i ponovnog izvođenja dokaza, izvodi drugačiji činjenični zaključak i u drugostepenoj presudi utvrđuje da tužilja nije dokazala da je u spornom periodu obavljala faktički rad za tuženog za koji potražuje isplatu pripadajuće naknade. Na taj način drugostepeni sud je utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud.

Ukoliko je drugostepeni sud smatrao da je prvostepeni sud pogrešno cenio iskaze pojedinih svedoka i iskaze parničnih stranaka, iz kojih su utvrđene okolnosti u vezi sa radnim angaživanjem tužilje kod tuženog u spornom periodu i na čijim iskazima je zasnovao utvrđenje te činjenice, morao je izvesti dokaz neposrednim saslušanjem svedoka i parničnih stranaka, da bi formirao neposredno uverenje o tim činjenicama.

Iz navedenih razloga, osnovano se u reviziji tužilje ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a što je revizijski razlog propisan odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, budući da je ova povreda postupka bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, primenom člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane bitne povrede postupka i oceniti i utvrditi činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava, kako bi doneo pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković