Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije revizijski razlog prema članu 407. stav 1. tačka 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima ... u službi ... na koje je raspoređen na osnovu ugovora o radu i utvrđivanju zarade broj ... od 01.10.2017. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ... od 13.09.2018. godine, tužiocu je otkazan navedeni ugovor o radu iz razloga što je odbio da primi aneks broj 1 ugovora o radu. Donošenju navedenog rešenja prethodilo je dostavljanje ponude za izmenu ugovrenih uslova rada broj .. od 04.09.2018. godine radi zaključenja aneksa broj 1 ugovora o radu. Tužiocu je dostavljena ponuda za izmenu ugovorenih uslova rada i to tačke 1. i 8. ugovora o radu, uz ponudu odgovarajućeg posla .. konduktera u Pogonu putnički saobraćaj, gradsko-prigradski saobraćaj. U obrazloženju ponude navedeno je da se tužiocu nudi premeštaj na drugi odgovarajući posao zbog potrebe procesa i organizacije rada, uvođenja nove organizacije rada u cilju korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti zaposlenog. Pored toga, navedeno je da je zaposleni dužan da se najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema ponude izjasni o ponudi, kao i da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako se ne izjasni o ponudi u ostavljenom roku, odnosno odbije ponudu i ne potpiše aneks ugovora o radu. Tužilac nije tražio vraćanje na rad, već naknadu štete, pa je utvrđeno da ima 40 godina života, da je kod tuženog kao poslodavca proveo u radnom odnosu 7 godina 11 meseci i 22 dana, da ima tročlanu porodicu, tako da pored sebe izdržava jedno maloletno dete, kao i da zarada tužioca iznosi 35.042,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 13.09.2018. godine i tuženog obavezali da tužiocu, umesto vraćanja na rad, na ime naknade štete isplati devet zarada na osnovu člana 191. stav 5. Zakona o radu.

Prema članu 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, s tim što se odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 1. i 3. ovog člana smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu (stav 2.). Po članu 172. navedenog zakona poslodavac je dužan da zaposlenom uz aneks ugovora o radu dostavi posmeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (stav 1.). Zaposleni koji odbije ponudu ankesa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2. ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora (stav 3.) pri čemu se smatra da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako ne potpiše aneks ugovora u roku iz stava 1. ovog člana (stav 4.).

Po članu 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5 ovog zakona. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice (član 191. stav 5.).

Pravilna primena navedenog materijalnog prava podrazumeva da poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada, ali je dužan da obrazloži koje su to promene u procesu organizacije rada dovele do toga da se tužiocu ponudi da zaključi aneks ugovora o radu, radi premeštaja na drugo radno mesto, a što je u konkretnom slučaju izostalo. Tuženi prilikom otkaza ugovora o radu nije postupao u skladu sa odredbama člana 171. i 172. Zakona o radu. Tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio mu pismeno obaveštenje za izmenu ugovorenih uslova rada i zaključenje aneksa, ali u njemu nisu na potpun i zakonit način obuhvaćeni i obrazloženi svi elementi zbog kojih se tužiocu nudi premeštaj na drugo radno mesto, odnosno nisu navedeni konkretni i obrazloženi razlozi za ponudu i premeštaj tužioca na drugo radno mesto. U odsustvu jasno konkretizovanih razloga u ponudi za zaključenje aneksa ugovora o radu, kao što je to ovde slučaj, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da navedeno čini sam postupak izmene ugovorenih uslova rada nezakonitim i shodno tome nije bilo mesta otkazu ugovora o radu tužiocu.

Suprotno navodima revizije, razlozi u ponudi da se premeštaj na drugo radno mesto nudi zbog potrebe procesa i organizacije rada, uvođenja nove organizacije rada u cilju korišćenja radnih kapaciteta i radnih sposobnosti zaposlenog, predstavljaju uopštenu formualciju bez obrazloženja konkretnih razloga, pa je posledično rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito. Potpuna obaveštenost zaposlenog o svim činjenicama koje se tiču razloga za njegov premeštaj na drugo radno mesto, neophodna je kao uslov već u pismenom obaveštenju za ponuđeni aneks ugovora. Zato su bez uticaja navodi revidenta da je u postupku dokazao razloge za izmenu ugovorenih uslova rada, promenama u organizaciji rada u ... službi, odnosno hitnosti popunjavanja radnih kapaciteta, radnog mesta konduktera. Zaposleni koji je odbio ponudu aneksa ugovora ima pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu osporava zakonitost aneksa. Kako je u postupku utvrđeno da je tužiocu prestao radni odnos bez pravnog osnova i kako tužilac nije zahtevao da se vrati na rad već naknadu štete, to je primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu pravilno dosuđena naknada štete u visini devet zarada, imajući u vidu sve utvrđene relevantne okolnosti (godine života, vreme koje je tužilac proveo u radnom odnosu kod tuženog, kao i broj izdržavanih članova porodice). Imajući u vidu izneto neosnovano se navodima revizije ukazuje da je u pobijanoj odluci pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić