U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge razloge predviđene članom 407. stav 1. istog zakona revident ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je doktor ... u Odeljenju ... zdravstvene zaštite, Službe za zadravstvenu zaštitu odraslih stanovnika sa hitnom medicinskom pomoći, kućnim lečenjem i ... delatnost DZ Ćićevac. Tuženi je Odlukama br. .. i br. .., donetim 27.11.2015. godine pokrenuo postupak za utvrđivanja viška zaposlenih, primenjeni su kriterijumi za određivanje viška zaposlenih i utvrđeno da je usled organizacionih promena i smanjenja obima posla prestala potreba za jednim doktorom ..., zbog čega je broj izvršilaca smanjen sa 2 na 1 doktora ... . Donet je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta pod br. .. dana 27.11.2015. godine. Odlukom br. .. od 14.12.2015. godine, tužilja je proglašena viškom zaposlenih i rešenjem br. .. od 28.12.2015. godine, otkazan joj je ugovor o radu.

Rešenje o otkazu ugovora o radu od 28.12.2015. godine poništeno je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 179/16 od 13.02.2017. godine.

U izvršenju navedene sudske odluke, tuženi je uputio poziv tužilji da se vrati na rad dana 10.05.2018. godine i istog dana doneo rešenje o korišćenju godišnjeg odmora za 2017. godinu u trajanju od 35 dana, po kom je tužilja bila dužna da se vrati na rad 28.06.2018. godine. Potom je doneo novo rešenje o godišnjem odmoru za 2018. godinu, po kom je tužilja trebalo da se vrati na rad 23.07.2018. godine.

Međutim, osporenim rešenjem od 20.07.2018. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos 23.07.2018. godine, jer je shodno Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 68/2015 i 81/2016-US), usled organizacionih i ekonomskih promena, došlo do prestanka potreba za radom zaposlene. Rešenje od 20.07.2018. godine doneto je na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 02.10.2015. godine. Sastavni deo Zaključka su kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih u ... utvrđeni sporazumom između Ministarstva zdravlja RS i Reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije. Tuženi se u rešenju pozvao na Uputstvo Ministarstva zdravlja RS o postupanju pri utvrđivanju viška zaposlenih od 07.10.2015. godine i citirao je svoje odluke i pravilnike koji su doneti u prvobitnom otkaznom postupku (odluke od 27.11.2015. godine, 14.12.2015. godine i pravilnike od 27.11.2015. godine i 04.12.2015. godine). Rešenje sadrži navod da su rezultati rada tužilje i drugog doktora ... vrednovani za period 2013 – 2014. godine, prema kriterijumima iz Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih u Službi za zadravstvenu zaštitu odraslih stanovnika DZ Ćićevac br. .. od 04.12.2015. godine (čl. 4. i 5. Pravilnika).

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, tužilji je otkazan ugovor o radu u postupku racionalizacije rešenjem od 28.12.2015. godine, koje je poništeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kruševcu P179/16 od 13.02.2017. godine zbog toga što nije bilo dokaza da su primenjeni kriterijumi u postupku utvrđivanja viška zaposlenih u odnosu na tužilju i kako je vršeno rangiranje i bodovanje zaposlenih kod tuženog.

Rešenje o otkazu ugovora od 20.07.2018. godine, koje je predmet ocene u ovom sporu, doneto je na osnovu istih propisa i za isti period ocenjivanja (2013 – 2014. godine) kao prvobitno, pravnosnažnom odlukom poništeno rešenje.

Po pravnosnažnom okončanju spora za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi nije sproveo novi otkazni postupak u kom bi dosledno i bez izmena primenio kriterijume utvrđene sporazumom Ministarstva zdravlja RS i Reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije. Suprotno, tuženi je novim rešenjem formalno – pravno otklonio nedostatke svog prvobitnog rešenja kojim je tužilji otkazao ugovor o radu. Postupajući na izloženi način ponovo je odlučio o stvari koja je pravnosnažno presuđena sudskom odlukom koju, kao izvršni naslov, nije sproveo reintegrisanjem tužilje u radni odnos, već je održavao u statusu radno neangažovane, donošenjem rešenja o korišćenju godišnjeg odmora, čime je zloupotrebio ovlašćenja poslodavca. Shodno navedenom, razlog za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, nije nastupio.

Neosnovani su revizijski navodi da je trebalo primeniti odredbu člana 191. stav 7. Zakona o radu, prema kojoj će sud da odbije zahtev zaposlenog za vraćanje na rad ako u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojim je propisan postupak za prestanak radnog odnosa. Međutim, u konkretnom slučaju osnov za prestanak radnog odnosa ne postoji, jer u odsustvu odluka i akata koje je u otkaznom postupku trebalo da donese poslodavac, opravdani razlog za otkaz ugovora o radu nije nastupio.

Bez uticaja je revizijski navod da je u vreme donošenja osporenog rešenja bio na snazi Pravilnik tuženog o utvrđivanju kriterijuma i ostalih uslova za proglašenje viška zaposlenih u Službi za zadravstvenu zaštitu odraslih DZ Ćićevac br. .. od 04.12.2015. godine, jer je isti bio donet u prvobitnom postupku uz delimičnu izmenu kriterijuma koje je utvrdilo resorno ministarstvo u saradnji sa reprezentativnim sindikatima, što su utvrdili nižestepeni sudovi.

Sud je cenio i ostale revizijske navode, ali nalazi da nisu od uticaja na drugačije odlučivanje.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U konkretnoj situaciji ceneći sve okolnosti troškovi na ime odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice, zbog čega je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno članu 154. stav 1. ZPP i odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić