.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2591/2021
28.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Bambi“, Paraćin, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Paraćin, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 514/21 od 13.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 28.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 514/21 od 13.04.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 514/21 od 13.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 514/21 od 13.04.2021. godine donetom u drugom stepenu stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 295/20 od 26.10.2020. godine kojom je obavezana tužena da isplati tužilji neisplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od septembra 2015. godine zaključno sa septembrom 2018. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog period od dospeća pa do isplate i tužena obavezana da naknadi tužilji troškove parničnog postupka u iznosu od 66.754,00 dinara. Stavom drugim izreke drugostepene presude odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti za novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove za dolazak i odlazak sa rada, jer je po oceni suda tužilja imala stvarne i opravdane troškove za prevoz, s obzirom na udaljenost od mesta stanovanja do mesta rada. Odluka o tužbenom zahtevu je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacinog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016.godine, po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, izuzev ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao što je konkretan zahtev, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u radnom sporu se dozvoljenost revizije ceni primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta je 02.11.2018. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko – pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
