.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 259/2019
18.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragica Brkić, advokat iz ..., protiv tuženog VV sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1552/18 od 14.11.2018. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1552/18 od 14.11.2018. godine, tako što se žalba tuženog ODBIJA, a žalba tužilaca USVAJA i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 512/18 od 22.03.2018. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocima na ime troškova celokupnog parničnog postupka isplati još iznos od 231.676,00 dinara, u roku od 8 dana od prijema otpravka presude.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 512/18 od 22.03.2018. godine, usvojeni su tužbeni zahtevi i obavezan tuženi da tužiocima na ime razlike zarade isplati novčane iznose za svaki mesec, sa zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, tužiocu AA za period od avgusta 2011.godine do decembra 2012.godine, a tužiocu BB za period od decembra 2011. godine do decembra 2012. godine. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.086,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1552/18 od 14.11.2018. godine, odbio žalbe tužilaca, a žalbu tuženog usvojio i prvostepenu presudu preinačio tako što su odbijeni, kao neosnovani, tužbeni zahtevi kojima su tužioci tražili da se tuženi obaveže da im na ime manje isplaćene zarade isplati novčane iznose navedene u izreci, sa zateznom kamatom za utuženi period, kako je izrekom navedeno, kao i da se tuženi obaveže da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139086,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 27.266,00 dinara, a preko ovog iznosa do traženog iznosa od 50.000,00 dinara, zahtev tuženog je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog i to tužilac AA do 30.06.2013. godine, a tužilac BB do 31.12.2012. godine, kada im je radni odnos prestao na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Tužilac AA je ugovorom o radu obavljao poslove radnog mesta poslovođe, a tužilac BB je na osnovu ugovora o radu obavljao poslove radnog mesta upravnika. Tuženi je tužiocima u momentu prestanka radnog odnosa isplatio jednokratnu naknadu i to tužiocu AA u iznosu od 1.428.395,76 dinara, a tužiocu BB u iznosu od 1.283.718,00 dinara. U postupku privatizacije i zaključenja ugovora o kupovini i prodaji akcija VV 17.06.2008. godine je zaključen Socijalni program za VV, sa važnošću do 31.12.2012. godine, a u cilju zaštite socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud zaključuje da potraživanja tužilaca nisu osnovana, jer socijalni program nema značaj opšteg akta koji se neposredno primenjuje, jer se njime ne uređuju prava obaveze i odgovornost zaposlenih, već predstavlja akt poslovne politike kojim se utvrđuje sistem mera i aktivnosti na obezbeđenju prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i druge aktivnosti.
Stanovište drugostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilno. Socijalni program za VV donet je na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti ... privrede, Protokola o osnovnim uslovima kupovine od strane GG akcije Kompanije VV koje čine 51% osnivačkog kapitala kao i kolektivnog ugovora za VV potpisali su u ime Vlade Republike Srbije - Minstarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, u ime Društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet ... i istraživanje i proizvodnju ... VV – predsednik upravnog odbora i generalni direktor, reprezentativni sindikati kod poslodavca: Jedinstvena sindikalna organizacija VV i Jedinstvena sindikalna organizacija VV1, reprezentativni sindikati na nivou Republike Srbije i grane: Samostalni sindikat radnika ... Srbije i Sindikat ... – DD. S obzirom na potpisnike ovog Programa određenje njegovog trajanja (do 31.12.2012. godine) i sadržinu programa, može se zaključiti da je u pitanju poseban kolektivni ugovor iz člana 247. u vezi člana 240. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05). Po članu 256. istog zakona opšti i posebni kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavca – učesnika kolektivnog ugovora.
U članu 6. stav 2. predviđeno je da će se ovaj socijalni program primenjivati kao samostalni opšti akt čija je važnost do 31.12.2012. godine. Članom 9. poslodavac se obavezao da odmah nakon preuzimanja VV izvrši jednokratno i trajno povećanje zarada zaposlenih u visini od 15% a u odnosu na mesec koji je prethodio preuzimanju VV uz obavezu da tako utvrđene zarade ubuduće usklađuje sa indeksom troškova života plus realan rast, u skladu sa rezultatima poslovanja i rastom bruto društvenog proizvoda u periodu važenja ovog socijalnog programa.
Bez obzira na naziv akta (pogrešno obeležavanje ne škodi), ovako zaključeni Socijalni program ima karakter opšteg akta-Kolektivnog ugovora koji je tuženi prvobitno priznao ispunjavajući ga (a takvo određenje dali su i njegovi potpisnici u članu 6. stav 2.) i primenjuje se neposredno. Imajući u vidu da je poslodavac u ovako potpisanom aktu predvideo povećanje zarada zaposlenih jednokratno i trajno i da svoju obavezu nije ispunio (osim za jedan mesec), tužioci osnovano potražuju isplatu razlike u zaradi. Ovo potraživanje predstavlja razliku između isplaćene zarade po aneksima ugovora o radu i zarade koja bi tužiocima pripala po zaključenom Socijalnom programu i zastareva za tri godine (član 196. Zakona o radu).
Poslodavac je u ovako potpisanom aktu predvideo povećanje zarade zaposlenih jednokratno i trajno u visini od 15%. S obzirom da svoju obavezu nije ispunio (osim za jedan mesec) tužilac osnovano traži isplatu razlike u zaradi koje potraživanje nije zastarelo u smislu člana 196. Zakona o radu. Zbog toga je revizijski sud preinačio drugostepenu presudu tako što je potvrdio prvostepenu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilaca u pogledu glavnog tužbenog zahteva i troškova prvostepenog postupka.
Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužiocima, koji su uspeli u sporu, pripadaju, pored troškova parničnog postupka koje je dosudio prvostepeni sud, i troškovi na ime prevoza sopstvenim vozilom na relaciji ... – ... – ... za pet dolazaka iznos od 29.400,00 dinara, za odsustvo iz kancelarije za pet dolazaka iznos od 22.500,00 dinara, sastav žalbe 18.000,00 dinara, sastav revizije 18.000,00 dinara (prema opredeljenom troškovniku punomoćnika tužilaca), takse za žalbu u ukupnom iznosu od 24.298,00 dinara (prema nalozima suda za tužioca AA 11.800,00 dinara, za tužioca BB 12.498,00 dinara), takse na odluku drugostepenog suda po žalbi u ukupnom iznosu od 24.298,00 dinara (prema nalozima suda za tužioca AA 11.800,00 dinara, za tužioca BB 12.498,00 dinara), takse za reviziju u ukupnom iznosu od 38.120,00 dinara (za tužioca AA 9.080,00 dinara, za tužioca BB 29.040,00 dinara), takse za revizijsku odluku u ukupnom iznosu od 57.060,00 dinara (za tužioca AA 13.500,00 dinara, za tužioca BB 43.560,00 dinara), sve saglasno članu 149. i 150. ZPP i Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12) i Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.
Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Tuženom ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
