U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jug Vukićević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz ..., koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Vrbas, radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2761/19 od 16.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2761/19 od 16.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 414/2018 od 14.05.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tužene broj ... od ...2018. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac kod tužene zasnovao radni odnos na neodređeno vreme počev od 22.11.2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužioca rasporedi na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate. Stavom petim izreke, tužba je odbačena u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužicu naknadi štetu u visini izgubljene zarade zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa sa zakonskom zateznom kamatom od dana nezakonitog prestanka radnog odnosa, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2761/19 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 414/2018 od 04.05.2019. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos na određeno vreme na poslovima ... po ugovoru o radu od 02.11.2013. godine - do preuzimanja zaposlenog, odnosno do nastupanja konačnosti odluke o izboru kandidata po raspisanom konkursu, a najduže do 31.08.2014. godine. Nakon toga, tužena je sa tužiocem zaključivala više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme do 31.08.2016. godine, kada je doneto rešenje br. 02-247/16 od 31.08.2016. godine na osnovu koga je tužiocu prestao radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan, da bi tužena sa tužiocem ponovo zasnivala radni odnos na određeno vreme. Poslednji u nizu ugovora o radu na određeno vreme zaključen je 01.09.2017. godine i trajao je 31.08.2018. godine, kada je tužena donela osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu br.02-381/18, a u obrazloženju je navedeno da je doneto zbog isteka roka na koji je zasnovan radni odnos.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je tužilac stekao status zaposlenog na neodređeno vreme, pozivajući se na član 37. stav 4. Zakona o radu, s obzirom da ni prethodnim ni važećim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nije propisan režim radnog odnosa nenastavnog osoblja zaposlenih u školama. Stoga, po oceni prvostepenog suda tužena nije mogla tužiocu otkazati ugovor o radu istekom roka na koji je radni odnos zasnovan, a tužena je obavezana da tužioca vrati u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi na odgovarajuće radno mesto. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Po oceni revizijskog suda, pravilno je pravno shvatanje drugostepenog suda da se u ovoj pravnoj stvari primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 89/2017, 276/2018, 10/2019), te da je primena ovog zakona primarna, dok je primena Zakona o radu kao opšteg propisa supsidijarna, u smislu člana 2. stav 2. istog zakona, u odnosu na ona pitanja koja nisu regulisana odrebama posebnog zakona. Takođe, pravilna je ocena drugostepenog suda da se Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u pogledu uslova i načina zasnivanja radnog odnosa odnosi na sve kategorije zaposlenih lica, a ne samo na lica koja neposredno obavljaju vaspitno obrazovni rad, već i na lica koja obavljaju druge pomoćne poslove u ustanovi (član 1. stav 2. i član 14. st.1,2. i 7.).

Odredbom člana 155. st. 1. do 3. Zakona, propisano je da radni odnos na određeno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana, te da izuzetno ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana do izbora kandidata, kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a odredbom stava 10. istog zakona izričito je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Suprotno revizijskim navodima, pravilno je shvatanje drugostepenog suda da se navedena odredba prinudnog karaktera odnosi na svaki ugovor o radu na određeno vreme, bez obzira da li je zaključen po konkursu ili bez konkursa i pod kojim uslovima, kao i da se ista odredba odnosi i na tužioca koji je ugovor o radu zaključivao sa tuženom radi obavljanja pomoćnih poslova.

Imajući u vidu da odredba člana 152. st. 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja isključuje mogućnost prerastanja radnog odnosa iz određenog u neodređeno vreme i da takvom svojom sadržinom sprečava primenu opšteg propisa – člana 37. stav 4. Zakona o radu, pravilna je ocena drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa tužioca na neodređeno vreme i poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Iz iznetih razloga nije osnovan ni zahtev tužioca za vraćanje na ranije radno mesto, shodno članu 191. Zakona o radu.

Kako se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u pitanje pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić