Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat u ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ doo Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3396/19 od 17.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3396/19 od 17.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3396/19 od 17.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 158/19 od 23.10.2019. godine u stavu I izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 13.858,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže označene kao u sadržaju navedenog stava. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 13.214,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže označene kao u sadržaju navedenog stava. Stavom trećim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV iz ..., pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 20.748,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže označene kao u sadržaju navedenog stava. Stavom četvrtim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG iz ..., pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 2.417,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže označene kao u sadržaju navedenog stava. Stavom petim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD iz ..., pa je obavezan tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati iznos od 12.498,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže označene kao u sadržaju navedenog stava. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocima kao solidarnim poveriocima na ime troškova postupka isplati iznos od 122.818,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2019. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3396/19 od 17.12.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena je navedena prvostepena presuda, osim u delu stava šestog izreke, u kome delu je preinačeno rešenje o troškovima postupka u delu u kojem je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati, pa je obavezan tuženi da tužiocima na dosuđeni iznos na ime naknade troškova postupka od 122.818,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana kada nastupe uslove za izvršenje do isplate, dok je u preostalom delu zahtev odbijen kao neosnovan, i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilaca za isplatu potraživanja prema tuženom na ime neisplaćenog dela uvećane zarade, na ime naknade za stalnost. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijskim navodima tuženi osporava pravilnost primene člana 59. Pravilnika o radu tuženog i članova 18, 19, 20, 104 i 120. Zakona o radu, dakle pravilnost primene materijalnog prava u donošenju pobijane presude, što nisu relevantni razlozi za dozvoljenost revizije kao posebne. Revizijom se ne ukazuje na postojanje različitog postupanja i neujedačenosti sudske prakse u istim činjenično-pravnim situacijama.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 06.05.2019. godine. Prvostepena presuda je doneta 23.10.2019. godine, a drugostepena presuda 17.12.2019. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne odluke je 20.748,03 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost od 175,87 EUR po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke o svakom od zahteva tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić