.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2593/2021
09.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Radoje Domanović“ iz Paraćina, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Paraćin, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 519/21 od 25.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 09.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 519/21 od 25.05.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 519/21 od 25.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 304/20 od 30.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa posla za period od oktobra 2015. godine zaključno sa septembrom 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na način bliže određen ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 49.896,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 519/21 od 25.05.2021. godine stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Paraćinu P1 304/20 od 30.10.2020. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 78/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti potreba novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužilji isplati naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, kod utvrđenja da je zbog udaljenost mesta stanovanja do mesta rada, tužilja imala stvarne troškove za prevoz. Odluka o tužbenom zahtevu je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacinog suda, donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016.godine, po kome, ako poslodavac nije utvrdio opštim aktom uslove i kriterijume za prevoz zaposlenih od mesta stanovanja do posla, pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla imaju svi zaposleni, izuzev ako bi po razumnoj oceni takav zahtev bio očigledno neosnovan, s tim da prethodno obraćanje poslodavcu za ostvarivanje prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla nije uslov za pokretanje sudskog postupka. Ukazivanje tužene na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 29.10.2018. godine, radi naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
