Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2593/2022
14.09.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Jelene Ivanović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ermedin Ćućević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Mnistarstva unutrašnjih poslova, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 989/21 od 15.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 14.09.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 989/21 od 15.03.2022. godine
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sjenici P1 180/20 od 23.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi Republika Srbija i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Beograd, da tužiocu priznaju radni staž, odnosno staž osiguranja za period od 28.05.2010. godine do 14.03.2012. godine, kao da je bio u radnom odnosu sa uvećanim trajanjem, te da se obaveže tuženi Ministarstvo unutrašnjih poslova da, za period od 28.05.2010. godine do 14.03.2012. godine, tužiocu izvrši upis priznatog prava u radnu knjižicu, uplati, u skladu sa tada važećom osnovicom za obračun, pripadajuće doprinose Republičkom Fondu PIO u visini koju propisuje nadležni organ, kao i da izvrši povezivanje radnog staža. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 989/21 od 15.03.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Sjenici P1 180/20 od 23.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tržio da se obaveže tužena Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd da mu, kao licu kome je zbog neosnovane osude prestao radni odnos i svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, prizna radni staž, odnosno staž osiguranja za period od 28.05.2010.godine do 14.03.2012. godine, kao da je bio u radnom odnosu sa uvećanim trajanjem, te da se obaveže tužena da tužiocu izvrši upis priznatog prava u radnu knjižicu, uplati pripadajuće doprinose Republičkom Fondu PIO u visini koju propisuje nadležni organ za period od 28.05.2010. godine do 14.03.2012. godine u skladu sa osnovicom za obračun koja je važila u navedenom periodu, te izvrši pozivanje radnog staža od 28.05.2010. godine do 14.03.2012. godine. Stavom trećim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu, policijskom službeniku Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave granične policije je, nakon pokretanja krivičnog postupka zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog bezbednosnih smetnji, prestao radni odnos rešenjem tužene broj ../10 od 28.05. 2010. godine. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Pazaru K br.47/10 od 05.07.2011. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo. U upravnom sporu je odbijena tužba tužioca radi poništaja končanog rešenja o prestanku radnog odnosa.
U ovoj pravnoj stvari, tužilac je tužbom tražio da mu se na osnovu čl. 594. i 595. Zakonika o krivičnom postupku, kao licu kome je zbog neosnovane optužbe prestao radni odnos i svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, za period od 28.05.2010. godine do 14.03.2012. godine prizna staž osiguranja sa uvećanim trajanjem, da se izvrši upis tog staža u radnu knjižicu i uplate doprinosi Republičkom Fondu PIO.
Pobijanom drugostepenom presudom ukinuta je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužiocu radni odnos i svojstvo osiguranika nisu prestali na osnovu neosnovane krivične presude, već na osnovu pravnosnažnog rešenja donetog na osnovu odredbe člana 168. stav 2. Zakona o policiji, a zbog pokretanja krivičnog postupka, koje do sada nije poništeno, niti stavljeno van snage.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 168. stav 1. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“; br. 101/05, 63/09) propisano je da policijskom službeniku, odnosno drugom zaposlenom radni odnos predstaje i ako tokom njegovog rada u Ministarstvu nastanu bezbednosne smetnje iz člana 111. ovog zakona zbog kojih sa njim radni odnos ne bi bio ni zasnovan da su u vreme zasnivanja postojale. U slučaju bezbednosnih smetnji stava 1. ovog člana, rešenje o prestanku radnog odnosa policijskog službenika, odnosno drugog zaposlenog donosi ministar, na obrazloženi predlog direktora policije, odnosno funkcionera u čijoj nadležnosti je obavljanje određenih poslova i zadataka, a uz predlog se prilaže i bezbednosna provera iz člana 111. stav 2. ovog zakona, kao sastavni deo predloga. (stav 2) Žalba protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nije dopuštena, ali se može pokrenuti upravni spor. (stav 3)
U konkretnom slučaju tužiocu je radni odnos prestao zbog nastanka bezbednosnih smetnji dana 28.05.2010. godine, na osnovu rešenja od istog datuma donetog nakon što je Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru protiv tužioca podiglo optužnicu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ. Navedeno rešenje je postalo končano i pravnosnažno, nakon što je upravnom sporu odbijena tužba tužioca kojom je tražio njegov poništaj.
Neosnovan je navod revidenta da mu nižestepeni sudovi nisu omogućili ostvarivanje prava na način propisan čl. 594. i 595. Zakonika o krivičnom postpuku, jer se tužilac ne može smatrati neosnovano osuđenim licem koje može ostvariti pravo na priznavanje staža osiguranja koji je zbog neosnovane osude izgubio. Pod neosnovano osuđenim licem, u smislu člana 585. navedenog zakona, smatra se lice koje je bilo osuđeno, ali je povodom vanrednog pravnog leka novi postupak pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena ili je okončan pravnosnažnom oslobađajućom presudom. Tužilac nije bio osuđen za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, već je oslobođen optužbe da je navedeno delo izvršio, zbog čega je pravilno tužbeni zahtev tužioca odbijen.
Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić