Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 13.03.2016. godine do 17.10.2019. godine. Tuženi je rešenjem broj ... od ...2019. godine tužiocu otkazao ugovor o radu broj ... od ...2006. godine, broj ... od ...2014. godine sa pripadajućim aneksima i dopunama. U trenutku prestanka radnog odnosa, tužilac je obavljao poslove radnika ... Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog, koji je stupio na snagu 10.06.2019. godine, ukinuto je radno mesto „radnik ...“. Tuženi nakon donošenja osporenog rešenja nije tužiocu ponudio da obavlja druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, jer su sva postojeća radna mesta bila popunjena. Tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga što je njegovo radno mesto ukinuto, a poslove radnika ... obavljali su tužilac i BB, koji je, kao i tužilac, dobio otkaz zbog ukidanja radnog mesta. Tuženi nije primio drugo lice da obavlja poslove radnika ... nakon što je tužiocu dao otkaz ugovora o radu. Tužiocu je prilikom prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina u iznosu od 134.161,43 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, između ostalog i ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju kod tuženog su nastupile promene usled kojih je prestala potreba za radom određenog broja zaposlenih, jer je novim Pravilnikom tuženog prestala potreba za obavljanjem posla od strane tužioca – potrebe na radnom mestu „radnik ...“ sa III stepenom stručne spreme koji je tužilac obavljao u vreme donošenja osporenog rešenja. Tuženi na tim poslovima više nije nikoga angažovao. Stoga je postojao opravdani razlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu u smislu navedene zakonske odredbe. Tužiocu je isplaćena otpremnina, što je uskladu sa članom 158. Zakona o radu, a tuženi nije povredio ni zabranu zapošljavanja drugih lica predviđenu članom 182. tog zakona, jer za obavljanje poslova radnika ... nije angažovao druga lica. Činjenica da je tužiocu prestao radni odnos u julu 2019. godine, a da je tuženi po osnovu Projekta unapređenja usluga u hotelijerstvu „Jat apartmani Koponik“ za sezonu jesen 2019. godine primao druge radnike dok traje realizacija projekta nije od uticaja na presuđenje, budući da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u skladu sa navedenim odredbama zakona.

Iz navedenih razloga, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito i tužena nije u obavezi da tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi u reviziji tužioca da je tužiocu otkazan ugovor o radu sa aneksima, prema kojima je tužilac obavljao poslove ..., a tuženi je na ta radna mesta primio druga lica neposredno nakon što je tužiocu otkazao ugovor o radu. Tuženi je po osnovu projekta čije je vreme unapred vremenski određeno primio druge radnike dok traje realizacija projekta, čime nije povredio ni zabranu zapošljavanja drugih lica, kao što je napred navedeno.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Rešavajući o troškovima postupka iz odgovora na reviziju, Vrhovni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan u ovoj pravnoj stvari. Samim tim ni troškovi koji su nastali njegovim podnošenjem ne predstavljaju nužne troškove koji su bili potrebni za vođenje parnice i koji bi se dosudili na teret tužioca. Zato je primenom odredbe člana 165. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Željko Škorić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić