.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2595/2022
03.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jevtić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS“ Beograd - Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3639/21 od 01.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3639/21 od 01.10.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3639/21 od 01.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4032/19 od 29.03.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je pravno ništava izjava koju je tužilac potpisao 2014. godine i da ista ne proizvodi pravno dejstvo u delu u kom se tužilac saglasio da tuženi može da izvrši obustavu neisplaćenog dela zajma od drugih primanja ili naknade troškova. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da sud utvrdi da je pravno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo izjava koju je tužilac potpisao 2014. godine u delu u kom se tužilac saglasio da tuženi može izvršiti obustavu neisplaćenog dela zajma od zarade i naknade zarade, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa isplati iznos od 72.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2017. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 38.076,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3639/21 od 01.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4032/19 od 29.03.2021. godine, u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je zahtev tužioca da se utvrdi da je pravno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo izjava tužioca, kao i zahtev tužioca za naknadu štete zbog manje isplaćene otpremine u traženom iznosu. O zahtevu tužioca sudovi su odlučili u skladu sa pravnim stavom izraženim kroz većinu odluka Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa istim ili bitno sličnim pravnim i činjeničnim stanjem, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Takođe, povodom predmeta spora ne postavljaju se pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 24.12.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
