.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2596/2019
23.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Rankov Konstantin, advokat iz ..., protiv tuženih: VV i GG, oboje iz ..., koje zastupaju Deana Berak Savković i Baloš Marija, advokati iz ... i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1662/19 od 20.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 23.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1662/19 od 20.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1662/19 od 20.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1662/19 od 20.05.2019. godine, odbijena je žalba tužilja i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 7/18 od 20.02.2019. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilja da se obavežu tuženi da solidarno isplate prvotužilji iznos od 75.541,89 dinara, sa zateznom kamatom od 01.10.2011. godine do isplate i drugotužilji iznos od 81.972,29 dinara, sa kamatom od 01.10.2011. godine pa do isplate, a tužilje su obavezane da prvotuženom i drugotuženom isplate solidarno troškove parničnog postupka u visini od 36.750,00 dinara, a trećetuženoj iznos od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su izjavile blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju su izjavile i s pozivom na član 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse odnosno novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja. U ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, odnosno pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse. U nižestepenim presudama je izražen pravni stav, da tužilje nisu pružile dokaze da je u radnjama tuženih fizičkih lica prvotužene kao zakonskog zastupnika poslodavca (preduzeća u likvidaciji) i drugotuženog kao likvidacionog upravnika, u postupku likvidacije i samog postupka likvidacije u odnosu na trećetuženu bilo nezakonitog postupanja koje je u vezi sa propustom tužilja da ostvare svoje pravo na neisplaćene zarade i druga primanja kod bivšeg poslodavca, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno člana 544. i 546. Zakona o privrednim društvima, za odgovornost prvo i drugotuženog, odnosno iz člana 172. ZOO za odgovornost trećetužene, a koji stav nižestepenih sudova ne odstupa od stava Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju izraženom u brojnim odlukama.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčana potraživanja. Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom 11.01.2018. godine, tužilje zahtevaju naknadu štete u vidu neisplaćenih zarada i drugih primanja, i to prvotužilja u visini od 75.541,89 dinara, a drugotužilja u iznosu od 81.972,29 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora u odnosu na svaku tužilju ponaosob ne prelazi dinarsku protivvredost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
