U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, po osnovu Ugovora o radu od 09.04.2017. godine na poslovima „BB“. Direktor tuženog je 20.05.2019. godine doneo Odluku o izmenama Pravilnika o sistematizaciji poslova kojom je ukinuo radno mesto „BB“, koja Odluka je stavljena na oglasnu tablu tuženog 21.05.2019. godine, a skinuta 29.05.2019. godine. U vreme donošenja ove Odluke, na poslovima „BB“ bio je samo jedan izvršilac i to tužilja. Nakon toga, tuženi je 30.05.2019. godine doneo osporeno rešenje kojim je tužilji otkazao ugovor o radu od 09.04.2017. godine, zbog toga što je usled tehnoloških promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla, i da je samim tim prestala potreba i za radom zaposlenog. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su Odlukom poslodavca broj 1 od 29.05.2019. godine, utvrđeni poslovi za čijim obavljanjem je prestala potreba kod poslodavca, zbog uvođenja novih tehnoloških procesa, tako da je prestala potreba za radom zaposlenog koji je obavljao te poslove. Tuženi je 01.06.2015. godine doneo novelirani Pravilnik o sistematizaciji poslova (kojim se menja Pravilnik o sistematizaciji od 01.02.2015. godine), a u članu 7. izmenjenog Pravilnika brisano je radno mesto „BB“. Tuženi je 03.07.2019. godine tužilji isplatio na ime otpremnine iznos od 134.254,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje, poništili kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužilju vrati na rad, pravilno smatrajući da u proceduri koja je prethodila donošenju osporenog rešenja postoje nepravilnosti. Novelirani Pravilnik o sistematizaciji poslova od 01.06.2019. godine (kojim je ukinuto radno mesto tužilje), donet je i objavljen nakon donošenja osporenog rešenja od 30.05.2019. godine, što znači da isti nije stupio na snagu u vreme donošenja osporenog rešenja od 30.05.2019. godine. Nižestepeni sudovi su smatrali da je bez značaja to što je prethodno odlukom direktora tuženog od 20.05.2019. godine odlučeno da se izmeni Pravilnik o sistematizaciji poslova, jer se jednostranom odlukom poslodavca ne može vršiti strukturalna promena u odnosu na postojeća radna mesta i broj izvršilaca, već se to uvek mora čini putem opšteg akta kroz izmene Pravilnika o sistematizaciji poslova, te da radna mesta moraju biti ukinuta pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, a ne nakon toga, kao što je to ovde tuženi učinio. Osim toga, smatrali su da je osporeno rešenje nezakonito, jer ne sadrži obrazloženje iz kojih se razloga tužilji otkazuje ugovor o radu, s obzirom da su u osporenom rešenju paušalno navedeni razlozi za otkaz, odnosno samo je navedeno „da je prestala potreba za radom zaposlenog usled uvođenja novih tehnoloških procesa“, bez navođenja konkretnih činjenica i dokaza koji ukazuju na to da je zaista došlo do određenih tehnoloških promena kod poslodavca ili da je došlo do smanjenja obima posla. Po oceni nižestepenih sudova osporeno rešenje je nezakonito, jer tuženi nije ispoštovao pravilo iz člana 158. stav 1. Zakona o radu u vezi isplate otpremnine pre otkaza ugovora o radu, niti je tuženi u sprovedenom dokaznom postupku prezentirao dokaze na okolnost zašto je otpremninu tužilji isplatio tek 03.07.2019. godine. Odluke nižestepenih sudova su donete primenom člana 179. stav 5. tačka 1, 158. stav 1, 185. stav 1, 186. i 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su, suprotno navodima revizije, pravilno primenili materijalno pravo.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Na osnovu odredbe člana 158. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom. Članom 185. istog Zakona propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku i da obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

U konkretnom slučaju, novelirani Pravilnik o sistematizaciji poslova od 01.06.2019. godine, kojim je ukinuto radno mesto tužilje, donet je i objavljen nakon donošenja osporenog rešenja od 30.05.2019. godine, pa kako je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto pre donošenja i stupanja na pravnu snagu noveliranog Pravilnika o sistematizaciji poslova, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito i s tim u vezi pravilno cenjena Odluka direktora tuženog od 20.05.2019. godine, kojom je odlučeno da se izmeni pravilnik o sistematizaciji poslova. Pravilan je i zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje nezakonito, jer ne sadrži obrazloženje odnosno razloge sa kojih se tužilji otkazuje ugovor o radu, saglasno članu 185. stav 1. Zakona o radu. Naime, sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomskih mera poslodavca, niti odluke poslodavca o potrebnom broju radnih mesta i broju zaposlenih na nekom radnom mestu, ali rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može da sadrži samo pozivanje na ove razloge bez jasnog obrazloženja zbog čega je ukinuto radno mesto, odnosno u čemu se sastoje konkretne tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje su kod tuženog dovele do prestanka potrebe za obavljanjem poslova tužilje. Osim toga, tuženi nije postupio ni saglasno članu 158. stav 1. Zakona o radu u vezi isplate otpremnine pre otkaza ugovora o radu, niti je dostavio dokaz zbog čega je tužilji naknadno isplatio otpremninu tek 03.07.2019. godine.

S obzirom na navedeno, neosnovano se u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da su bili ispunjeni uslovi da se tužilji otkaže ugovor o radu usled prestanka potrebe za njenim radom, jer je radno mesto tužilje ukinuto.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković