U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat u ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće ''Beograd'' iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 3094/2017 od 21.03.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 3094/2017 od 21.03.2018. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Beogradu P1 2723/16 od 27.04.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 201.750,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom broj P1 2723/16 od 27.04.2017. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je poništio rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 09.07.2007. godine, zavedeno kod tuženog pod br. ... kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. ... od 31.08.2011. godine, aneks br. 1 ugovora o radu br. ... od 26.04.2002. godine i aneks br. 2 ugovora o radu br. ... od 18.10.2005. godine. Obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 8 dana i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 174.000,00 dinara, u roku od 8 dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž1 3094/2017 od 21.03.2018. godine preinačio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, kao i zahtev za naknadu troškova postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), a koji se primenjuje na osnovu člana 506.stav 2. ZPP, jer je ranija presuda ukinuta 10.11.2016. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na kakve druge povrede postupka.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio radnik tuženog i da mu je rešenjem otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima 09.07.2007. godine, iz razloga što 23.01.2007. godine, kada je po rasporedu rada u vremenu od 17.31 – 00.23 časa upravljao tramvajem na liniji ..., krećući se ulicom ... u Beogradu u smeru ... ka gradu, brzinu kretanja tramvaja nije uskladio sa osobinama i stanju puta i drugim saobraćajnim uslovima, kako bi tramvaj blagovremeno zaustavio, pa je udario u tramvaj koji je stajao na šinama u istom smeru kretanja, zbog čega je nastala šteta na oba tramvaja u iznosu od 800.756,50 dinara. U upozorenju generalnog direktora tuženog od 14.05.2007. godine, je navedeno koje povreda radne discipline i radnih dužnosti se tužiocu stavljaju na teret. Generalni direktor tuženog koji je jedino ovlašćen da donosi rešenje o otkazu ugovora o radu je za opisani događaj saznao istoga dana 23.01.2007. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev osnovan, na osnovu člana 184. stav 1. Zakona o radu, jer među strankama nije bilo sporno da se otkazni razlog desio 23.01.2007. godine, da je direktor tuženog za događaj saznao istoga dana, a da je rešenje o otkazu doneto 09.07.2007. godine, nakon roka propisanim zakonom što ga čini nezakonitim.

Drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, konkretno član 184. Zakona o radu. Našao je da je generalni direktor tuženog saznao za činjenice koje obrazuju otkazni razlog tek onda kada mu je dostavljena informacija sa predlogom za izricanje mere, 19.04.2007. godine, da je kompletna dokumentacija morala da sadrži izveštaj sa vanrednog tehničkog pregleda tramvaja, zapisnik o uviđaju, da se izvrši uvid u izjave učesnika, visina štete, broj povređenih putnika, te spisak trebovanih delova materijala za popravku koje utiču na iznos visine štete, tako da se dan početka subjektivnog roka za otkaz ugovora o radu računa od 19.04.2007. godine, a kako je rešenje doneto 19.07.2007. godine nije došlo do zastarelosti davanja otkaza ugovora o radu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda.

Odredbom člana 184. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05) je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179.btačka 1, 2, 3, 5. i 6. poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenice koje su osnov za davanje otkaza.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je direktor tuženog za saobraćajnu nezgodu dva tramvaja u kojoj je kao vozač učestvovao tužilac saznao istog dana kada se ta nezgoda i dogodila, 23.01.2017. godine, te da je saznao da je došlo do štete na oba tramvaja. Vreme od tri meseca je bilo sasvim dovoljno da se obavi vanredni tehnički pregled tramvaja i oceni koliki je obim štete nastao, te da se pokrene i dovrši postupak davanja otkaza odgovornom radniku. Kako poslodavac ovaj subjektivni rok nije poštovao, već je rešenje o otkazu ugovora o radu doneo tek 09.07.2007. godine, pravilno je prvostepeni sud ocenio da je nastupila zastarelost davanja otkaza ugovora o radu, a što rešenje o otkazu ugovora čini nezakonitim.

Posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu je reintegracija zaposlenih, te je i odluka kojom je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad doneta na osnovu pravilne primene člana 191. Zakona o radu.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tuženog da tužiocu nadoknadi troškove u ukupnom iznosu od 201.750,00 dinara, u roku od 15 dana. Troškovi postupka se odnose na sledeće troškove nastale u prvostepenom postupku: sastav tužbe i 5 obrazloženih podnesaka po 6.000,00 dinara (36.000,00 dinara), pristup na 13 ročišta koja su održana po 7.500,00 dinara (97.500,00 dinara), pristup na 9 ročišta koja nisu održana iznos od 4.500,00 dinara (40.500,00 dinara). Za troškove drugostepenog postupka: za pristup na ročište održano pred drugostepenim sudom iznos od 18.000,00 dinara i za ročište koje nije održano pred drugostepenim sudom iznos od 9.750,00 dinara. Troškovi postupka odmereni su u skladu sa članom 163.stav 2. (prema troškovniku od 27.04.2017. godine i troškovniku od 21.03.2018. godine), te na osnovu člana 153. stav 1. i 154. ZPP, a visina je odremerena prema važećoj Advokatskoj tarifi. Tužiocu se ne dosuđuju troškovi sastava revizije iako je sa njom uspeo, jer zahtev za naknadu troškova nije postavljen u skladu sa članom 163. stav 2. ZPP.

Na osnovu svega izloženog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić