.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2598/2020
09.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ d.o.o. Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3480/19 od 17.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3480/19 od 17.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3480/19 od 17.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 172/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca i obavezan je tuženi da im na ime manje isplaćene zarade (naknade za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati pojedinačno navedene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, sve bliže navedeno u izreci presude. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3480/19 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i delu stava šestog izreke kojim je odlučeno o visini troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, u delu kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na troškove parničnog postupka, tako što je obavezan tuženi da tužiocima na dosuđeni iznos troškova postupka od 123.250,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu, za period od 23.10.2019. godine do nastupanja uslova za izvršenje zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o pravu tužilaca na isplatu posebnog primanja (naknade za stalnost) kojim se podstiče radna motivacija zaposlenih u cilju postizanja povoljnijih rezultata poslovanja poslodavca, a što je propisano Pravilnikom o radu kao opštim aktom tuženog. Imajući u vidu da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju shodno članu 404. stav 1. ZPP, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Tvrdnju da je drugostepeni sud doneo više odluka kojima je u istovetnim činjenično-pravnim sporovima različito odlučivao, tuženi nije potkrepio odgovarajućim dokazima koji bi ukazivali na potrebu da se u postupku po posebnoj reviziji ujednači sudska praksa. Nakon razmatranja navoda tuženog o potrebi novog tumačenja prava koje se odnosi na odredbu člana 59. Pravilnika o radu tuženog od 25.08.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi navedenu odredbu tumačili na prihvatljiv način kada su zaključili da je tuženi imao pravo da isplaćuje ili da ne isplaćuje posebno primanje (naknadu za stalnost) zaposlenima, ali ukoliko je vršio isplatu - onda je bio dužan da to čini u skladu sa članom 59. Pravilnika, te nije mogao da umanjuje propisani iznos od 5.000,00 dinara zbog odsustva sa rada niti da isplaćeni iznos umanjuje srazmerno časovima rada tužilaca, jer takvi kriterijumi nisu predviđeni članom 59. Pravilnika tuženog.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3. ZPP).
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.05.2019. godine, kada je 1 evro, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,9726 dinara. O tužbenom zahtevu odlučeno je prvostepenom presudom donetom 23.10.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 17.12.2019. godine.
Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne presude je 15.309,27 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost 129,77 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
