Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1896/18 od 14.10.2021. godine odbijen je predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom tog suda Gž1 1896/18 od 01.04.2019. godine.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 21.05.2001. godine. Odlukom od 15.05.2013. godine imenovan je za vršioca dužnosti direktora filijale tuženog, i u skladu sa tom odlukom zaključio je sa tuženim novi ugovor o radu od 08.08.2013. godine. Aneks tog ugovora stranke su zaključile 24.10.2013. godine, nakon odluke o imenovanju tužioca za direktora filijale tuženog. Tužilac je razrešen dužnosti direktora filijale odlukom tuženog od 14.04.2015. godine. Istog dana tuženi je sačinio aneks ugovora o radu o raspoređivanju tužioca na drugo radno mesto i obaveštenje o ponudi - razlozima za izmenu ugovora o radu. Aneks ugovora o radu i obaveštenje o razlozima za njegovo zaključenje tuženi je pokušao da lično uruči tužiocu 15.04.2015. godine u njegovim radnim prostorijama. Tužilac je tada odbio da primi ova pismena, o čemu je lice zaposleno kod tuženog i zaduženo za njihovo uručenje istog dana sačinilo službenu belešku, i isprave predalo pisarnici filijale gde su i zavedeni. Istog dana je ova pismena bezuspešno tužiocu pokušao da uruči i zaposleni u pisarnici filijale, i o tom pokušaju je takođe sačinio službenu belešku. Pismena su nakon toga upućena tužiocu poštom, na adresu njegovog prebivališta, preporučenom pošiljkom od 17.04.2015. godine koja je 28.04.2015. godine vraćena tuženom kao neuručena. Tuženi je 28.04.2015. godine aneks ugovora i obaveštenje o razlozima za njegovo zaključenje istakao na oglasnu tablu filijale, o čemu je sačinjena službena beleška. Osporenim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu od 14.04.2015. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad. Po nalaženju tog suda, tuženi prilikom dostavljanja aneksa ugovora o radu i ponude za njegovo zaključenje nije postupao po članovima 172, 185. i 193. Zakona o radu, jer nije dokazao da je uz aneks ugovora o radu dostavio i obaveštenje za njegovo zaključenje, tako da nije mogao početi da teče rok za izjašnjenje tužioca, zbog čega je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu iz razloga odbijanja zaključenja aneksa.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, aneks ugovora o radu i obaveštenje o razlozima za njegovo zaključenje dostavljeni su tužiocu na način propisan članom 185. Zakona o radu - isticanjem na oglasnu tablu, nakon odbijanja da ih lično primi i bezuspešne dostave istih poštom, tako da je po isteku propisanog roka iz navedene odredbe počeo da teče rok za izjašnjenje tužioca o ponuđenom aneksu ugovora o radu. S obzirom da tužilac u tom roku aneks ugovora o radu nije potpisao, drugostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje zakonito, zasnovano na članu 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačke 1-5 tog zakona. Aneksom ugovora o radu od 14.04.2015. godine tužilac se premešta na drugi odgovarajući posao (član 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu) zbog razrešenja dužnosti direktora filijale tuženog. Tužilac je odbio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu konkludentnom radnjom, u smislu člana 172. stav 4. Zakona o radu, jer nije potpisao aneks u roku iz stava prvog navedenog člana. Aneks ugovora o radu sa pisanim obaveštenjem o razlozima za njegovo zaključenje tužiocu je dostavljen na način propisan članom 185. stav 3. i 4. Zakona o radu, nakon njegovog odbijanja da ih lično primi i bezuspešne dostave na adresu njegovog prebivališta.

Nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni člana 172. stav 1. Zakona o radu i iz tog razloga pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju o pokušaju tuženog da lično uruči tužiocu aneks ugovora i obaveštenje o razlozima za njegovo zaključenje. Ta činjenica utvrđena je iz službene beleške od 15.04.2015. godine, a isticanje označenih pismena na oglasnu tablu filijale tuženog je zakoniti način njihove dostave u situaciji kada ih nije bilo moguće uručiti lično zaposlenom u njegovim radnim prostorijama (zbog odbijanja prijema), ili na adresi njegovog prebivališta.

Neosnovani su i navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava, odredbi člana 21, 23. i 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Navedeni zakon je u primeni od 05.06.2015. godine, tako da se preduzete radnje pre početka njegove primene - u periodu od 06.03.2015. godine do 15.04.2015. godine, ne mogu smatrati radnjama uzbunjivača. Iz tog razloga tužiocu je uskraćeno pravo na sudsku zaštitu primenom odredbi Zakona o zaštiti uzbunjivača (pravnosnažnom presudom Višeg suda u Požarevcu Uz 1/15 od 28.04.2016. godine). Zbog toga se iste radnje uzbunjivanja ne mogu navesti u tužbi za ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, u smislu člana 27. tog zakona, bez obzira što je ono doneto nakon početka njegove primene. Ovo s toga što bi u tom slučaju sud u posebnom postupku ocenjivao osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača, koje je preduzeto pre njegovog stupanja na snagu.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković