Imajući u vidu da je odlukom drugostepenog suda preinačena prvostepena presuda, to proizlazi da se revizija tužioca može razmatrati u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ističu bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer je drugostepeni sud nepravilno primenio odredbu člana 383. stav 3. ZPP s obzirom da radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja u ovoj pravnoj stvari nije zakazao glavnu raspravu već je sam utvrdio činjenično stanje koje nije utvrđeno u prvostepenoj presudi. Po oceni Vrhovnog suda, ti navodi tužioca ne stoje, a ovo iz razloga što drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje od onoga koje je utvrđeno u prvostepenom postupku, već je svoju odluku zasnovao na utvrđenoj činjenici da tužilac nije tuženom podneo zahtev za ostvarivanje predmetnog prava u spornom periodu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju. Samoupravna interesna zajednica kulture Niš je svojom Odlukom broj 01-128/1 od 16.03.1990. godine prihvatila obavezu uplate doprinosa u korist tužioca počev od 11.04.1989. godine kao dana podnošenja zahteva a imajući u vidu da je tužilac u periodu od 09.12.1988. do 08.03.2003. godine imao status slobodnog umetnika iz oblasti dizajna tekstila i savremenog odevanja koji mu je utvrđen od strane Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije, kao reprezentativnog udruženja. Od donošenja Odluke broj 01-128/1 od 16.03.1990. godine pa do 01.01.1999. godine, tužilac je bio u radnom odnosu kod različitih poslodavaca. Na osnovu uverenja Ministarstva finansija – Poreska uprava Filijala Niš 437-44024/15-1 od 22.02.2015. godine utvrđeno je i da za sporni period tužilac kao slobodni umetnik, nije dužen doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po rešenju Poreske uprave – Filijala Niš. Tužiocu nisu uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 03.11.2000. do 08.09.2003. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Ovo iz razloga jer u ovakvim slučajevima kada prestane radni odnos (s obzirom da je tužilac u periodu priznatog prava određeni period bio u radnom odnosu) uplata doprinosa se nastavlja od strane jedinice lokalne samouprave nakon prestanka radnog odnosa. Pri tome, prvostepeni sud nije prihvatio argumente tuženog da Odluka o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika broj 01-150/98-3 dana 27.05.1999. godine nije osnov za usvajanje zahteva jer je na osnovu odluke donet i Pravilnik o uslovima i kriterijumima za plaćanje doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika broj 06-29/99-20 od 16.12.1999. godine i da je članom 13. stav 1. Pravilnika propisano da se obaveza plaćanja doprinosa za osiguranje priznaje na četiri godine ali i da je članom 16. ovog akta propisano da samostalni umetnik dostavlja kopiju poreskog rešenja Gradskoj upravi – Sekretarijatu za javne službe svake godine u roku od osam dana od dana donošenja rešenja od strane nadležnog poreskog organa. Zaključuje da donošenjem odluke od 16.03.1990. godine kada je tužena SIZ kulture Niš prihvatila obavezu plaćanja tih doprinosa ta obaveza nije oročena niti je tuženi tokom postupka dostavio dokaze da je navedeno rešenje stavljeno van snage bez obzira što tužilac nije dostavio potvrdu vezano za poresko zaduženje koja je propisana članom 16. Pravilnika. Taj propust ga ne lišava njegovog prava na ostvarenje uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stoga je tužbeni zahtev usvojio u celosti.

Po oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo što je ishodovalo preinačenje prvostepene presude i odbijanje tužbenog zahteva tužioca. Nalazi da je u spornom periodu postojala obaveza svih samostalnih umetnika da nadležnom organu dostavljaju kopiju poreskog rešenja u roku od osam dana od dana donošenja rešenja od strane nadležnog poreskog organa pri čemu je tokom prvostepenog postupka utvrđeno da tužilac ovu obavezu nije ispunjavao. Donošenjem rešenja tuženog (kojim je tužiocu priznato pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje) nije nastala trajna obaveza plaćanja doprinosa u korist tužioca. Ovo iz razloga što je odlukom Skupštine grada Niša broj 01-150/98-3 od 27.05.1998. godine propisano da se rešenje o plaćanju doprinosa za osiguranje samostalnih umetnika donosi za period od četiri godine, ali da postoje određene obaveze propisane Pravilnikom o uslovima i kriterijumima za plaćanje doprinosa gde je članom 16. propisana obaveza korisnika prava da godišnje dostavlja uverenje da li se zadužuje porezom. Stoga nedonošenjem tog uverenja da se ne duži porezom, tuženi nije mogao da utvrdi da li to pravo tužilac ostvaruje kod drugog lica. S druge strane diskreciono je pravo ovlašćenja jedinice lokalne samouprave na koji način će urediti pitanje realizacije ovih prava slobodnih umetnika u skladu sa Zakonom o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture („Službeni glasnik RS“, br. 39/93 i 42/98). Proceduru ostvarivanja tog prava lokalna samouprava tuženog je propisala a tužilac istu nije poštovao u pogledu obaveze koje je propisivao Pravilnik o uslovima i kriterijumima za plaćanje doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika broj 06-29/99-20 od 16.12.1999. godine.

Vrhovni sud nalazi da je pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da tužilac nije ispoštovao imperativne norme koje regulišu ovu materiju. Tužiocu je priznato sporno pravo Odlukom Skupštine opštine Grada Niša broj 01-150/98-3 od 27.05.1998. godine i ista je važila za period od četiri godine. Odluka je doneta u skladu sa Odlukom o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika Grada Niša. Donet je i Pravilnik o uslovima i kriterijumima za plaćanje doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika br. 06-29/99- 20 od 16.12.1999. godine. 

Zakonom o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture („Službeni glasnik RS“, broj 49/92) ostvarivanje ovih prava pojedinaca i uređenje kriterijuma za sticanje tog prava povereno je jedinicama lokalne samouprave. Odluka Grada Niša br. 01-150/98-3 od 27.05.1998. godine je bliže propisala kriterijume i uslove za ostvarenje ovih prava. Na osnovu ove Odluke donet je i Pravilnik a u članu 13. Pravilnika je propisano da se obaveza plaćanja doprinosa za osiguranje preuzima na period od četiri godine. Po nalaženju ovog suda, to znači da nakon isteka tog roka od priznanja prava korisnik mora ponovo podneti zahtev za priznanje tog prava što tužilac nije učinio. Njemu je pravo na osiguranje isteklo protekom roka od četiri godine kad mu je priznato to pravo, tj. počev od 16.03.1990. godine na osnovu odredbe člana 7. Odluke o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika koje je donela Skupština Grada Niša na sednici održanoj 22.05.1998. godine. Izvršni odbor Skupštine grada Niša je na osnovu gore navedene odredbe na sednici od 16.12.1999. godine doneo Pravilnik o uslovima i kriterijumima za plaćanje doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika kojim je u odredbi člana 10. predviđeno da samostalni umetnik podnosi zahtev za preuzimanje obaveze plaćanja doprinosa za osiguranje Gradskoj upravi – Sekretarijatu zajedničkih službi lično ili preko umetničkog udruženja kod kog je upisan u evidenciju samostalnih umetnika. U odredbi člana 11. Pravilnika je od tačke 1. – 8. navedena dokumentacija koju je samostalni umetnik dužan da priloži uz zahtev. Zahteve samostalnih umetnika razmatra Komisija za plaćanje doprinosa za osiguranje samostalnih umetnika koji predlog za odlučivanje prosleđuje Izvršnom odboru na osnovu odredbe člana 12. stav 1. Pravilnika. Obaveza plaćanja doprinosa za osiguranje preuzima se na četiri godine jer je tako predviđeno članom 13. stav 1. Pravilnika.

U konkretnom slučaju tužiocu je ostvareno pravo iz donetog rešenja od 16.03.1990. godine isteklo protekom roka od četiri godine. Da bi ponovo ostvario predmetno pravo bilo je neophodno da tužilac ponovo prođe propisanu proceduru uz podnošenje zahteva i potrebnu dokumentaciju. Taj postupak – proceduru tužilac nije ispoštovao a bio je dužan da to učini pa je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca.

Imajući u vidu sve napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković