Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Melajac, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO ..., čiji je punomoćnik Katarina Vulović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3652/17 od 07.03.2018. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3652/17 od 07.03.2018. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 170/2014 od 08.02.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 170/2014 od 19.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi, kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 02.07.2009. godine i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno meto radnika održavanja autoputa treće kategorije. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 198.000,00 dinara. Dopunskim rešenjem istog suda od 19.07.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na iznos troškova parničnog postupka od 198.000,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 08.02.2017. godine, dok je stavom drugim izreke odbijen zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3652/17 od 07.03.2018. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je poništeno, kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 02.07.2009. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 15 dana po prijemu presude i u istom roku mu naknadi troškove postupka u iznosu od 329.500,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka odbijen. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešene primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su 02.06.2004. godine zaključile ugovor o radu o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, prema kom ugovoru tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog 01.08.1986.godine na neodređeno vreme, da radi na radnom mestu radnika za održavanje autoputa treće kategorije. Članom 16. tačkom 3. navedenog ugovora predviđeno je da tuženi tužiocu može da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno njegovo je ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, a tačkom 8.j istog člana da tuženi tužiocu može da otkaže ugovor o radu ako tužilac svojom krivicom učini povredu radne obaveze – ne pridržavanje imperativnih odredbi Statuta, opštih akata i kolektivnog ugovora. Iz rešenja tuženog od 02.07.2009. godine sledi da je tuženi tužiocu otkazao ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 02.06.2004. godine zbog povrede radne discipline, jer 22.05.2009. godine neopravdano nije došao na rad, da o razlozima nedolaska na rad nikog nije obavestio, niti je svoj izostanak opravdao potvrdom lekara o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, niti je na drugi način opravdao svoj izostanak sa rada, i da je na taj način ostvario otkazni razlog iz člana 179. tačka 1. i 2. Zakona o radu u vezi sa članom 16. ugovora o radu od 02.06.2004. godine tačka 3. i tačka 8j. Tužilac je uredno i na vreme upozoren o postojanju otkaznih razloga u smislu člana 180. Zakona o radu, a i sindikalna organizacija, čiji je tužilac član obaveštena je u smislu člana 181. Zakona o radu o postojanju otkaznih razloga za tužioca, u vezi čega je sindikat dao svoje mišljenje o upozorenju i o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 27.05.2009. godine. Tužilac je 22.05.2009. godine izostao sa posla, pošto je prethodno tražio i dobio dozvolu od svog neposrednog rukovodioca, VV, da podigne pošiljku u pošti.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev tužioca, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je sporno rešenje zakonito, jer je tužilac neopravdano izostao sa posla 22.05.2009. godine, smatrajući da to što je tužilac prethodno tražio dozvolu od svog neposrednog rukovodioca, VV, da ujutru podigne pošiljku u pošti i da mu je neposredni rukovodilac to odobrio, da se to odobrenje nije odnosilo na celodnevno izostajanje sa posla i da je tužilac bio dužan da nakon pošte dođe na posao.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, preinačio prvostepenu presudu i poništio, kao nezakonito rešenje tuženog od 02.07.2009. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad, primenom člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 ), tačka 16. stav 3. ugovora o radu o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti zaključenog 02.06.2004. godine između stranaka i člana 63. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog, sa obrazloženjem da je tužilac tražio od neposrednog rukovodioca VV odobrenje da 22.05.2009. godine podigne pošiljku u pošti u ... i da ga je dobio i da se ne može govoriti o neopravdanom izostanku sa posla, a tim pre što ni ugovorom o radu, ni Pojedinačnim kolektivnim ugovorom tuženog nije konkretizovana ovakva vrsta povrede radne discipline, a tužiocu je odsustovanje toga dana odobreno i nije konkretizovano koliko vremena.

Na utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio sporno rešenje tuženog, kao nezakonito i naložio tuženom da tužioca vrati na posao, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 179. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: tačkom 2. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu; tačkom 3. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da tuženi tužiocu nije mogao da otkaže ugovor o radu primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, s obzirom na to da je tužilac od svog neposrednog rukovodioca VV tražio i dobio odobrenje da 22.05.2009. godine podigne pošiljku u pošti u ... . Naime, da bi poslodavac mogao zaposlenom da otkaže ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu potrebno je da za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, odnosno da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. S obzirom da povreda radne obaveze i discipline, zbog koje je tužiocu otkazan ugovor o radu nije utvrđena opštim aktom tuženog i ugovorom o radu, i kako otkazni razlog može biti samo ono nepoštovanje radne discipline zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, odnosno da je reč o ponašanju koje se ne može tolerisati zato što je, po razumnoj oceni, nepodnošljivo, što u konkretnom slučaju nije reč, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je sporno rešenje tuženog nezakonito.

Naime u pravnoj situaciji, kada poslodavac svojim aktom nije odredio i utvrdio ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze i discipline, po oceni ovog suda nije određen otkazni razlog zbog koga se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Otkazni razlog odnosno ponašanje koje predstavlja povredu radne obaveze i discpline mora biti propisano aktom poslodavca ili ugovorom o radu, jer zaposleni mora imati saznanje i svest o tome šta predstavlja povredu radne obaveze i discipline i koje su posledice, odnosno koje ponašanje može imati za posledicu otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju tužilac nije mogao imati saznanje i svest o tome da njegov izostanak sa posla predstavlja povredu radne obaveze i discpline koja može imati za posledicu otkaz ugovora o radu, s obzirom na to da povreda radne obaveze i discipline zbog koje je tužiocu otkazan ugovor o radu nije propisana opštim aktom tuženog, kao poslodavca, a ni ugovorom o radu, a pri tome tužilac je tražio i dobio dozvolu od svog neposrednog rukovodioca, VV, da podigne pošiljku u pošti tog dana.

Imajući u vidu navedeno i da je tužilac od svog neposrednog rukovodioca tražio i dobio dozvolu da 22.05.2009. godine podigne pošiljku u pošti u ..., i kako nije konkretizovano koliko vremena može da odsustvuje, to je pravilna ocena drugostepenog suda da je sporno rešenje tuženog nezakonito, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

S obzirom na to da je rešenje o otkazu nezakonito, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić